05.05.2025 Скопље
Рачунар, назван CL1, описан је као први биолошки рачунар на свету који може да покреће код, а према речима компаније, ова технологија би могла значајно да унапреди истраживање неуролошких болести и развој нових лекова.
Систем CL1, упоредив по величини са кутијом за ципеле, садржи људске неуроне који расту на силицијумском чипу, одржавани у раствору богатом хранљивим материјама. Ова интеграција биолошких и силицијумских компоненти ствара рачунарску архитектуру која би могла пружити нове увиде у функцију мозга и болести.
Напредни систем за одржавање неуронских мрежа
Уређај користи софистицирани систем за одржавање виталности људских неурона.
„Перфузиона компонента делује као систем за одржавање живота ћелија – садржи филтрацију отпадних производа, контролу температуре, мешање гасова и пумпе које одржавају циркулацију“, објаснио је Брет Каган, главни научни службеник компаније Corytacle Labs.
Према спецификацијама компаније, CL1 ради са минималном потрошњом енергије од само неколико вати и може одржавати неуронске компоненте до шест месеци. Интерфејс између биолошких и силицијумских елемената омогућава слање електричних сигнала до и од неурона, што им омогућава да буду обучени за одређена понашања – способност која је раније демонстрирана када је компанија научила свој Deep Brain систем да игра видео игру Pong.
Примена у медицинским истраживањима
Истраживачи у Cortical Labs-у настављају да раде на развоју система који може прецизно да реплицира различите типове ћелија и функције људског мозга, користећи минималан број ћелија. Упркос овим континуираним побољшањима, алати попут CL1 већ показују потенцијал за унапређење лечења неуролошких стања.
„Велика већина лекова за неуролошке и психијатријске болести који улазе у клиничка испитивања не успева јер постоји много више нијанси када је у питању мозак – али те нијансе можете видети када тестирате овим алатима“, приметио је Каган, истичући потенцијал за ефикасније процесе развоја лекова.
Етичка питања нове технологије
Интеграција људских неурона у рачунарске системе изазива дебате међу научницима о етичким импликацијама. Неки истраживачи су изразили забринутост због будућег развоја напредније „синтетичке биолошке интелигенције“ и питања везаних за свест и потенцијалну патњу.
Силвија Веласко, истраживачица матичних ћелија у Дечјем истраживачком институту Мердок, која није била укључена у развој CL1, нуди перспективу о овим забринутостима.
– Тренутно мислим да је то неоснована забринутост. „Мислим да би била пропуштена прилика да се користи систем који обећава лечење озбиљних болести мозга“, рекла је она за Аустралијску радиодифузну корпорацију, признајући важност процене потенцијалних етичких питања како технологија напредује.
Доступност на тржишту
Јединица CL1 је комерцијално доступна по цени од око 30.000 евра. Пошто систем захтева одговарајуће лабораторијске услове да би правилно функционисао, Cortical Labs такође планира да понуди опцију рачунарства у облаку за кориснике који немају приступ свом уређају, чинећи ову иновативну технологију доступном ширем кругу истраживача и институција.
Припремила А.Ђ.
