21.05.2025 Скопље
Шеф Беле куће је свог најближег блискоисточног савезника оставио да се пита зашто се директно договарао са Хамасом око ослобађања последњег америчког таоца, зашто је обишао Залив, а заобишао Израел, зашто се састао са председником Сирије, зашто наговештава да је близу новог нуклеарног споразума са Ираном и зашто је обуставио бомбардовање Хута у Јемену.
Бенјамин Нетанјаху тешко да је могао да замисли да ће Доналд Трамп, кога је хвалио као највећег пријатеља којег је Израел икада имао у Белој кући, кренути на Блиски исток а да се његова земља не нађе на мапи пута. Трамп је истински савезник Израела и јеврејског народа, али не обавезно и Нетанјахуа, јер процењује да он угрожава његове визије Блиског истока. Дипломатску кризу немогуће је сакрити.
Амерички председник који је у првом мандату амбасаду САД пребацио из Тел Авива у Јерусалим, признао израелску анексију сиријског Голана и оркестрирао Аврамове споразуме између Израела и три арапске државе, не делује више тако широкогрудо.
Почело је почетком фебруара када је Трамп хитно позвао Нетанјахуа у Вашингтон. У Израелу су помислили да се ради о гесту интимног пријатељства. Уместо тога премијер је пред камерама у Белој кући слушао како председник најављује разговора са Ираном око нуклеарног споразума.
Нетанјахуу је уништавање иранског нуклеарног програма примарна мисија већ 25 година, и све своје наде полагао је у Трампа који је на почетку првог мандата размишљао о заједничком војном удару на Исламску Републику, али су га врхови служби безбедности одвратили.
Споразум са Ираном несумњиво је најболнија тачка раздора. Израелски званичници желели би да Вашингтон склопи договор сличан ономе са Либијом – потпуно укидање нуклеарног програма. Трамп верује да би споразум са Техераном требало да подсећа на оригинални из 2015. – само ограничавање нуклеарног програма.
Амерички председник је недавно потврдио да је Иран добио предлог његове администрације после више рунди преговора америчког изасланика за Блиски исток Стива Виткофа и иранског министра спољних послова Абаса Арагџија.
„У врло смо озбиљним преговорима са Ираном о дугорочном миру”, рекао је Трамп који је раније запретио војним ударом уколико се не постигне споразум.
„Морају брзо да делују или ће се догодити нешто лоше.”
Нетанјаху прижељкује да пропадну посредни преговори Американаца и Иранаца који се воде у Оману, јер би то могло да оправда, чак легитимизује, израелску војну акцију против Исламске Републике. Премијер се понадао да гомилање америчких снага у Заливу представља увод за њихову заједничку операцију, али испоставља се да је војска само у функцији појачавања притиска на Техеран. Једно је извесно: Нетанјаху неће летети за Вашингтон како би се обратио Конгресу као 2015. када је покушавао да спречи администрацију Барака Обаме да потпише споразум са Ираном.
Трамп не укључује Нетанјахуа у своју блискоисточну комбинаторику у којој су финансије важније од геополитике. Он је током турнеје по Саудијској Арабији, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима показао да га пре свега занима бизнис, 3.000 милијарди петродоларских инвестиција које би да привуче на америчко тржиште. Израел нема новац каквим располажу три најбогатије државе Залива.
Тензија је избила на површину ослобађањем америчко-израелског таоца Едана Александера. Пуштен је на слободу после директних преговора Хамаса и Трампових емисара. Трамп је захвалио свима сем Нетанјахуу.
Нови сигнал удаљавања од израелског премијера представљала је Трампова изјава која потврђује да САД, као и читав Запад, не могу да игноришу нова бомбардовања и изгладњивање више од два милиона људи у Гази: „Морамо да помогнемо и Палестинцима. Много људи гладује у Гази и морамо да гледамо обе стране.”
Иако саудијски престолонаследник принц Мухамед бин Салман, катарски емир Тамим бин Хамад ел Тани и председник УАЕ Мохамед бин Зајед ни речју нису пред Трампом осудили Нетанјахуово понашање, најновија израелска офанзива не уклапа се у Трампове миротворачке амбиције нити америчке планове постратовске будућности појаса.
Трампу је неопходан мир. Не само у Гази већ и у Либану и Сирији, подручјима обновљених активности израелске армије, али он закључује да Нетанјаху више слуша ултрадесне чланове своје коалиције, попут министара Итамара Бен Гвира и Безлала Смотриха, него поруке из Беле куће. То објашњава зашто игнорише Израелца око питања нормализације односа са Ријадом, зашто развој мирнодопског нуклеарног програма Саудијске Арбије више не условљава успостављањем дипломатских односа са Израелом које Нетанјаху толико жели.
Трамп је многе, а Нетанјахуа посебно, изненадио сусретом са сиријским председником Ахмедом ел Шаром у Саудијској Арабији, само дан пошто је најавио укидање санкција Дамаску – иако је израелски премијер посебно тражио од Трампа да не укида казнене мере Сирји.
Израел је забринут и због најављених продаја америчког оружја Саудијској Арабији и Турској која прети да поремети деценијску политику САД да Израел има квантитативну војну предност над ривалима у региону. Израел би томе могао да парира када следеће године почну преговори о обнови десетогодишњег пакета америчке војне помоћи, али ништа није сигурно.
Газа се претвара у израелски Вијетнам. Без Трампа на својој страни, озбиљно се смањују шансе да Нетанјахуов Ликуд сачува власт после готово четири деценије. Странка коју је недавно формирао бивши премијер Нафтали Бенет има све шансе да премијера пошаље у политичку пензију, а могуће и у затвор због судских процеса који га чекају.
Припремила А.Ђ.
