03.07.2025 Скопље
У Србији је у претходној години рођено најмање деце у новијој историји – свега 60.845 беба, што је алармантан показатељ континуираног пада наталитета. Овај тренд није изненађујући с обзиром да број становника Србије опада већ деценијама, а само од 2015. до 2024. године природни прираштај је негативан и становништво се смањило за преко 437.000 особа.
Један од главних разлога је смањење броја жена у репродуктивном добу, које је у последњих двадесет година смањено за око 400.000. Многе општине у Србији имају мање жена у фертилном периоду, па чак и места где нема ниједне жене у добу од 20 до 34 године. Ово значи да, чак и да свака жена роди више деце, наталитет не би могао да се повећа.
Демографи као главне узроке пада наталитета наводе одлагање родитељства, раст броја жена без деце и смањење броја мајки које рађају друго или треће дете. Подаци показују да четвртина жена у Србији нема децу, половина има двоје, а само девет процената жена роди троје или више деце.
Иако држава спроводи мере пронаталитетне политике, као што су финансијска подршка за рођење детета и повећан број бесплатних вантелесних оплодњи, оне још увек нису дале значајнији резултат. У 2024. години је чак забележен пад броја прворођене и другорођене деце у односу на претходну годину.
Поред тога, удео деце до 15 година у укупном становништву Србије износи само 14,4 одсто, што је далеко испод светског просека који је око 25 одсто. Овај демографски тренд представља озбиљан изазов за будућност земље, јер утиче на све аспекте друштва, од образовања до економије.
Све ове чињенице указују да је потребна свеобухватна и дугорочна стратегија која ће обухватити подршку породицама, подстицање рађања и боље услове за живот младих како би се зауставио негативан демографски тренд у Србији.
Припремила А.Ђ.
