15.08.2025 Скопље
Током августа 2021. године, многи су веровали да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана бити привремено и да ће земља бити изолована од међународне заједнице због радикалне исламистичке владе. Међутим, четири године касније, ситуација је другачија.
Талибани су чврсто успоставили власт, до те мере да су многе европске земље, укључујући и Немачку, постепено нормализовале односе са де факто владом у Кабулу. Русија је почетком јула 2025. постала прва земља која је званично признала талибанску владу. Кина одржава блиске економске и дипломатске везе са овом владом, иако званично није признала талибанце.
Међутим, живот у Авганистану је и даље тежак. Хуманитарна ситуација је катастрофална: око 22,9 милиона људи зависи од међународне помоћи, што је половина становништва. Сваке треће дете је неухрањено. Недавне суше, економска криза и прекид хуманитарне помоћи погоршали су услове живота.
Немачка и друге западне земље су организовале депортације авганистанских бегунаца у сарадњи са талибанском владом, што је изазвало критике од страна организација за људска права. Већи број депортација долази и из суседних земаља као што су Пакистан и Иран, иако многи повратници немају где да се врате и суочавају се са несигурношћу, па понеки поново крећу ка Европи.
Талибани контролишу јавни живот и систематски потискују људска права, нарочито права жена. Жене су искључене из јавног живота, а девојчицама старијим од 12 година није дозвољено школовање. Новинари и опозиција су изложени прогонима, а слобода медија је минимална.
И поред свих ових изазова, међународна помоћ наставља да стиже, али не у довољним количинама. Ситуација у Авганистану остаје једна од најтежих хуманитарних и политичких кризa у свету.
Припремила А.Ђ.
