17.04.2024 Скопље
Број обољелих од хепатитиса Б у Српској у посљедње три године расте, те је тако 2022. године од овог облика хепатитиса обољело 36 особа, док је прошле године тај број износио 43 обољеле особе.
Подаци су ово Института за јавно здравство РС, који су навели да је у Српској у 2021. години било обољело 17 особа.
Додали су да у ове три године није објављен ниједан смртни случај од последица оболијевања од хепатитиса.
Антонија Верхаз, начелница Клинике за инфективне болести у УКЦ РС, рекла је да вируси хепатитиса А, Б, Ц, Д и Е су познати љекарима и могу да изазову акутне и хроничне болести јетре.
„Вирусни хепатитиси имају веома сличну клиничку слику, те након инкубације, која је различита код различитих врста хепатитиса, болест почиње тако што се пацијент лоше осећа, слаб му је апетит, има болове у стомаку, али на крају овог стадиона јављају се таман урин, свијетла столица и жута пребојеност коже и очију“, навела је Верхазова, додајући да су код ових пацијената изузетно повишене вредности билирубина, укупног и директног, и јетрених ензима, које буду десет и више пута повећане у односу на нормалне вредности.
Истакла је да се пацијентима раде маркери хепатитиса да би се одредило о ком се типу хепатитиса ради.
„Хепатитис А и Е данас имају ниску инциденцу у нашем региону и ретко се јављају, јер то су болести које се преносе фекално-оралним путем, прљавим рукама, загађеном храном или водом и не остављају хроничну болест јетре“, навела је Верхазова, додајући да су код нас најчешће присутни вирусни хепатитиси Б и Ц.
Хепатитис Б се преноси незаштићеним сексуалним односом са особом која заражена. Он се може пренијети са мајке на дијете, трансфузијом крви, мада се овај начин трансмисије свео на минимум, јер се крв добровољних давалаца тестира на хепатитис, навела је Верхазова, додајући да се овај облик хепатитиса може пренијети и нехигијенским медицинским процедурама, ако се користе нестерилне игле.
Када је ријеч о хепатитису Ц, Верхазова истиче да се раније најчешће преносио путем трансфузије крви, јер се раније нису вршила тестирања добровољних давалаца.
„Данас су најризичнија група интравенски овисници, а хепатитис Ц се може пренијети и ушмркивањем кокаине и хероине“, казала је Верхазова.
Додала је да хепатитис Б у пет до 10 одсто случајева прелази у хроничну болест јетре, а код хепатитиса Ц тај проценат иде чак до 80 одсто.
„Хроничне болести јетре могу да прогредирају до цирозе јетре или рака јетре“, навела је Верхазова, истичући да за хепатитис Б постоји вакцина.
„Она је код нас у календару обавезне вакцинације, а хепатитис Ц данас изазива болест захваљујући савременим антивирусним лековима“, рекла је Верхазова, додајући да за хепатитис Б не постоје такви лекови, већ лекови који врше супресију вирусне репликације.
Зденко Симоновић, предсједник Удружења обољелих од хроничних вирусних хепатитиса „Б18“, рекао је да број њихових чланова се смањује, јер се кориштењем лијекова нове генерације хепатитиса Ц може излијечити.
„Проблем представља што је прије неколико година из БиХ отишао у ‘The Global Fund’ који је покривао третман болести интравенских овисности. Већина удружења која су се бавила том областима се угасила. Интравенски овисници дрога су у независној ситуацији јер су остали без надзора и углавном су Препуштени улици и не зна се тачан број корисника дрога, постоје претпоставке да расте број обољелих од хепатитиса међу овом популацијом“, рекао је Симоновић, додајући да је број обољелих од хепатитиса међу овисницима можда и већи, јер се они ријетко тестирају.
Више од 3.500 људи свакодневно умире од вируса хепатитиса, упозорила је Светска здравствена организација, позвавши одлучну и брзу акцију против другог највећег убице међу заразним болестима.
Нови подаци из 187 земаља показали су да је број умрлих од вирусног хепатитиса порастао на 1,3 милиона у 2022. години, што је 200.000 више него три године раније, по извештају СЗО објављеном уз Светски самит о хепатитису, који се и ове недеље одржава у Португалу.
Припремила А.Ђ.
