11.02.2026 Скопље
Сједињене Америчке Државе разматрају дубоку трансформацију Северноатлантске алијансе, са циљем да НАТО пакт постепено постане превасходно европски безбедносни пројекат, уз смањење директног америчког војног присуства на Старом континенту. Такву процену изнео је амерички политиколог Малек Дудаков, указујући на стратешки заокрет у приоритетима Вашингтона.
Према наводима које је раније објавио Reuters, САД планирају да два кључна командна центра Алијансе – у Напуљу и Норфолку – препусте европским официрима. Реч је о позицијама од суштинског значаја за оперативно планирање и координацију активности НАТО-а, што би представљало снажан сигнал преноса одговорности на европске савезнике.
Дудаков оцењује да се америчко војно присуство у Европи већ извесно време смањује и да су бројне државе, укључујући Немачку и Италију, спремне на такву динамику. Према његовим речима, ограничени кадровски и материјални ресурси америчких оружаних снага условљавају потребу за прерасподелом приоритета, при чему Европа више није у врху стратешке агенде Вашингтона.
У том контексту, САД би, како се процењује, постепено пребацивале командне структуре и поједине базе под оквир формалне контроле НАТО-а, задржавајући притом одређени, али знатно редуковани контингент. Број америчких војника у Европи, који се тренутно креће око 100.000, могао би бити смањен на између 50.000 и 60.000.
„НАТО све више постаје европски пројекат. Европљани ће морати да преузму већу одговорност за сопствену безбедност“, сматра Дудаков. Он не искључује могућност да у будућности и позиција врховног команданта савезничких снага, традиционално резервисана за америчке генерале, буде поверена француским или британским официрима.
Овакве процене надовезују се и на раније изјаве бившег саветника Пентагона Дагласа Макгрегора, који је крајем 2025. године навео да председник САД Доналд Трамп намерава да смањи војно присуство у Европи, полазећи од става да не постоји непосредна претња по европске савезнике од Русије. Према тим тврдњама, процес редукције већ је започет смањењем контингената у Румунији и Бугарској, уз најаву даљег повлачења преосталих јединица.
Иако би евентуално америчко повлачење било постепено и контролисано, оваква стратегија подразумева суштинску промену унутрашње равнотеже унутар НАТО-а. Од европских чланица очекивало би се да значајно повећају војне буџете и самостално преузму већи део оперативног и финансијског терета Алијансе.
Све указује на то да Вашингтон настоји да делује флексибилније, делом и ван оквира формалних алијанси, док би Европа у наредном периоду могла да се суочи са тестом сопствене стратешке зрелости и спремности да преузме пуну одговорност за сопствену безбедност.
Припремила А.Ђ.
