17.03.2026 Скопље
Председник Доналд Трамп је рекао да Сједињеним Државама „не треба НАТО“ пошто је неколико земаља чланица те организације одбило његове позиве да пошаљу поморске снаге да поново отворе кључни Ормуски мореуз, трговачку руту пре свега за нафту, коју је затворио Иран.
У разговору са новинарима у Овалном кабинету Бле куће, амерички председник је описао одбијање његових позива као „веома глупу грешку“, додавши без доказа: „Сви се слажу са нама, али не желе да помогну. А ми, знате, ми као Сједињене Државе морамо то да запамтимо јер мислимо да је то прилично шокантно“.
Трамп је додао да је мислио да ће Европа послати бар миноловце да помогну у операцији у мореузу и да то „није нека велика ствар“, али није ни то урађено што је „неправедно“ према САД.
Још једном међу Трамповим метама пред новинарима је био британски премијер Кир Стармер, за кога је Трамп рекао да га је „разочарано“ и да је однос САД с Великом Британијом био добар пре него што је Стармер ступио на дужност.
Стармер је у понедељак рекао да, иако ćе Велика Британија „предузети неопходне мере да одбрани себе и своје савезнике, неćе бити увучена у шири рат“. Извори из британске владе рекли су да не постоји план за распоређивање британских бродова у мореузу.
Више америчких савезника довело је у питање Трампову промену логике и отворено посумњало у неопходност америчко-израелског рата против Ирана, који је сада у треćој недељи.
У ранијем посту на својој друштвеној мрежи „Truth Social“ Трамп је критиковао Јапан, Аустралију и Јужну Кореју због изјаве да неће слати ратне бродове. „Због чињенице да смо имали такав Војни Успех, више нам није ни потребна, нити желимо, помоћ земаља НАТО-а – НИКАДА ЈЕ НИСМО ЖЕЛЕЛИ!“, написао је он и додао: „А исто тако ни (помоћ) Јапана, Аустралије или Јужне Кореје“.
Његове изјаве су уследиле усред ескалације кризе на Блиском истоку, у којој је Иран напао теретне бродове који су пролазили кроз Ормуски мореуз, зауставивши испоруке нафте из великих делова Залива и изазвавши нагли раст глобалних цена нафте.
Као одговор на извештаје да разматра потенцијалне копнене операције америчких или израелских снага – било у облику преузимања комплекса нафтне луке на острву Карг или у области Исфахана где Иран складишти велики део свог високо обогаćеног уранијума, Трамп је рекао: „Заиста се тога не плашим. Заиста се ничега не плашим!“, када су га питали да ли би такав потез могао да ризикује кризу сличну оној у каквој су се САД дубоко заглавиле ратом у Вијетнаму.
Трампове данашње изјаве су контрадикторне као и током већег дела рата с Ираном. Он је одбио да процени трајање рата чак и док се хвалио својим војним успесима: „Видите, ако бисмо сада отишли, требало би им 10 година да се обнове“ и додао: „Још нисмо спремни да одемо (из рата), али ćемо отићи у блиској будуćности“.
Трамп је поред новинарима поздравио наводну смрт у израелском нападу Алија Лариџанија, секретара иранског Врховног савета за националну безбедност, не помињући га по имену, али се позивајуćи на његову наводну улогу у предвођењу недавног гушења масовних протеста.
„Њихови лидери су нестали!“, рекао је Трамп о иранском клерикалном режиму. „Много људи каже да је њихов прави врх убијен јуче, заједно са неким другим ко је био одговоран за убиство 32.000 људи – он је био задужен за убијање демонстраната. То је зла група. Мислим, убили су много више од 32.000 људи. И човек који је био одговоран за то је такође убијен јуче“.
Припремила А.Ђ.
