06.04.2026 Скопље
Шпански истраживачки тим саопштио је данас да је експериментална вакцина Ноус-209, намењена превенцији рака дебелог црева код ризичних пацијената, показала снажан имунолошки одговор без озбиљних нуспојава у раним клиничким испитивањима, што би могло да означи значајан искорак у превентивној медицини.
Како наводи Јуровикли њуз, главни истраживач Едуардо Вилар-Санчес потврдио је да су рана испитивања на 45 пацијената са Линчовим синдромом, који носе и до 80 одсто ризика од развоја рака током живота, показала снажан имуни одговор без озбиљних нежељених ефеката.
Ова вакцина представља пример такозване „интерцептивне медицине”, приступа који има за циљ да заустави болест пре него што се развије, и који би у будућности могао да смањи потребу за честим инвазивним колоноскопијама.
За разлику од класичних вакцина које циљају вирусе или бактерије, Ноус-209 делује тако што „обучава” имунолошки систем да препозна ране промене повезане са развојем рака.
Вакцина, појашњава шпански портал, користи безопасни вирусни вектор за испоруку генетског материјала повезаног са туморским маркерима, чиме активира Т-ћелије да идентификују и униште абнормалне ћелије пре него што се развију у карцином.
Практично, уместо да се рак лечи након појаве, имунолошки систем се унапред припрема да га спречи, што представља прелазак са реактивног на превентивни приступ у медицини.
Тренутна испитивања фокусирана су на особе са Линчовим синдромом, генетским поремећајем који значајно повећава ризик од рака дебелог црева и других тумора.
За ове пацијенте, превенција је од кључног значаја, а тренутно подразумева редовне колоноскопије и стални медицински надзор.
Уколико се вакцина покаже ефикасном, могла би да пружи додатни ниво заштите и смањи потребу за инвазивним дијагностичким процедурама.
Истраживање је тренутно у првој фази клиничких испитивања, а после годину дана, код већине пацијената нису забележене узнапредовале преканцерозне промене, што је један од кључних показатеља успешности који истраживачи прате.
Ипак, стручњаци упозоравају да су резултати прелиминарни и да су потребна опсежнија испитивања како би се потврдила дугорочна ефикасност и безбедност вакцине.
Према речима Вилара-Санчеса, вакцина би потенцијално могла да буде доступна у наредних осам година, под условом да даља истраживања потврде њену успешност и безбедност, као и након регулаторних процедура Европске агенције за лекове.
Припремила А.Ђ.
