13.05.2026 Скопље
Хамас би могао да опстане као политички покрет након предаје власти, али само под условом да се потпуно одрекне оружаних сукоба, преда арсенал и расформира своје војне структуре, изјавио је Николај Младенов, високи представник за Газу при Одбору за мир који предводе САД.
Младенов, који је задужен за спровођење мировног плана Доналда Трампа, упозорио је током посете Јерусалиму да тренутни застој води ка трајној подели Појаса Газе дуж такозване „Жуте линије“ – територије коју контролише Израел.
„Наставак статуса кво заправо значи да ће се у неком тренутку ’Жута линија’ учврстити, вероватно у ограду или зид, стварајући трајну поделу Газе. Не верујем да палестински народ жели такву поделу, а не видим ни како то Израелу доноси безбедност“, поручио је Младенов.
Трампов мировни план тренутно је блокиран крхким прекидом ватре. Док Хамас одбија да се разоружа, Израел редовно изводи ударе широм Појаса и отвара ватру на свакога ко се приближи границама под његовом контролом. Патрик Грифитс, портпарол Међународног комитета Црвеног крста за Блиски исток, описује језиву свакодневицу из теренске болнице у јужном делу Рафе, удаљене свега неколико стотина метара од израелских положаја.
„Све моје колеге тамо имају причу о томе како су морали да легну на земљу док залутали меци лете изнад болнице. Особље и пацијенти су погађани унутар шатора. То је нормалан живот за Палестинце у том делу Газе“, изјавио је Грифитс, наглашавајући да према међународном праву Израел, као окупациона сила, сноси одговорност за заштиту цивила на читавој територији Појаса.
Од почетка примирја прошлог октобра, Израел систематски проширује своју зону утицаја. Према рачуници дневног листа Израел Хајом, израелске снаге сада контролишу чак 64 одсто Појаса Газе – што укључује 53 одсто територије окупиране иза „Жуте линије“ и области у којима међународне организације морају да координишу своје кретање са израелском војском.
Док Хамас оптужује Израел да је током примирја убио 850 људи (не правећи разлику између бораца и цивила), драматично смањио доток помоћи и померио Жуту линију ка западу, израелска страна тврди супротно. ЦОГАТ, израелско одбрамбено тело задужено за координацију, наводи да у Газу улази 600 камиона помоћи дневно. Ипак, подаци Хамаса показују да је током појединих дана овог месеца ушла једва трећина тог броја.
Мировни преговори висе о концу управо због супротстављених ставова о будућој улози Хамаса. Иако Младенов истиче да се од организације не тражи да нестане са политичке сцене и да би могли да учествују на националним палестинским изборима, јасан је око једне ствари: „Оно око чега нема преговора јесте да наоружане фракције или милиције са сопственим војним системима командовања, арсеналима или мрежама тунела, могу да постоје упоредо са прелазном палестинском влашћу”.
Са друге стране, израелска влада је одмах реаговала саопштењем у којем подсећа да према условима споразума о прекиду ватре, Хамас и друге фракције не могу да имају никакву улогу у управљању Газом – директно, индиректно или у било ком другом облику. Хамас је, ипак, раније поручио да је посвећен предаји власти цивилним структурама.
Многи аналитичари верују да тренутни статус кво заправо одговара и лидерима у Израелу и самом Хамасу, који ужива подршку Ирана и пажљиво прати развој ширег америчко-израелског сукоба са Техераном. Ипак, унутар самог Израела све су гласнији позиви за трећу опцију – силом разоружати Хамас, чак и ако то значи потпуни повратак у отворени рат.
Припремила А.Ђ.
