15.05.2026 Скопље
Талибанске власти у Авганистану усвојиле су нови породични закон који уређује питања склапања и развода бракова, укључујући и одредбе које се односе на малолетне особе.
Закон под називом „Принципи раздвајања супружника”, који садржи 31 члан, објављен је у службеном гласнику Министарства правде талибанске администрације након одобрења врховног вође Хибатулаха Акунџаде.
Према одредбама тог правног акта, бракови које уговарају чланови породице, укључујући очеве и деде као законске старатеље, могу се сматрати правно важећим и у случају малолетних лица, под условом да су испуњени критеријуми компатибилности и одговарајућег мираза.
Према новим правилима, брак жене са мушкарцем без сагласности старатеља може бити оспорен уколико се партнер сматра „неједнаким“ у друштвеном, верском или етничком смислу, што у појединим случајевима може довести до поништења брака, преноси Авганистан интернешенал.
Такође, према законом је прописано да супруга не може тражити развод само због дуготрајног одсуства мужа или неплаћања издржавања уколико је његово боравиште познато.
У случају нестанка мужа, брак остаје на снази све док суд не донесе другачију одлуку, а евентуални поновни брак жене током тог периода може се прогласити неважећим ако се први муж врати.
Нови прописи дају судовима овлашћење да разматрају случајеве насиља у браку и тешких сукоба, али се наводи да развод не може бити одобрен искључиво на захтев супруге уколико постоје други начини да се спречи злостављање, без сагласности мужа.
Закон регулише и сексуално непримерено понашање у оквиру породице, као и правила доказивања кроз сведочење или заклетву.
Такође се дефинишу и религијски аспекти брака, укључујући ситуације у којима се брак аутоматски поништава ако један од супружника напусти ислам.
Прописује се и да се одређене здравствене околности, попут менталних болести, витилига и лепре, не сматрају основом за развод, док се у случајевима одређених сексуалних поремећаја може одредити терапија или судска одлука о раздвајању.
Закон предвиђа и могућност оспоравања бракова у случајевима неадекватног старатељства, злоупотребе или других околности које утврди суд, који има широка овлашћења у питањима раздвајања супружника.
У појединим одредбама наводи се да се „ћутање девојке након достизања пубертета” може тумачити као пристанак на брак, што је део традиционалних правних интерпретација исламског права, али је предмет критика дела међународне јавности.
Међународне организације за људска права упозоравају да би овакве одредбе могле допринети повећаном ризику од дечјих и присилних бракова у Авганистану, где су рани бракови већ распрострањени.
Припремила А.Ђ.
