18.05.2026 Скопље
Србија и Азербејџан разговарају о изградњи гасне електране код Ниша, а према најавама из Бакуа радови би могли да почну већ следеће године, најавио је председник Србије Александар Вучић који је тренутно у посети Азербејџану.
Пројекат од око 500 мегавата отвара много веће питање од саме електране — одакле ће Србија у наредним годинама обезбеђивати гас и како ће изгледати њена нова енергетска рачуница, јер паралелно са договорима о новим гасним правцима траје и трка са роковима за НИС.
Стручњак за енергетику Жељко Марковић истиче да би та електрана могла да произведе и до десет одсто струје у Србији.
„У Европи се оне користе до 70 одсто током године, јер је цена гаса висока, па је и струја из тих електрана скупља. Али оне често диктирају цену електричне енергије – када расте цена гаса, расте и цена струје“, објаснио је Марковић.
Према његовим речима, електрана код Ниша могла би да произведе између два и три терават-сата електричне енергије годишње.
„То је и до десет одсто укупне производње електричне енергије у Србији“, наглашава Марковић.
Гас који би се користио за производњу био би из Азербејџана, али се поставља питање да ли су постојећи капацитети довољни за то.
Марковић додаје да технички постоји простор за повећање увоза.
„Капацитет интерконектора је 1,8 милијарди кубних метара годишње, а сада користимо око 400 милиона. Уколико дође и та електрана, то би отишло на милијарду“, наводи Марковић и каже да није нереално да се тај пројеката, уколико се започне следеће године, изгради за три године.
Напомиње да то зависи и од других ствари, као што је време испоруке опреме, која може бити критична, јер се некад и до годину и по дана.
Говорећи о проширењу сарадње са Румунијом, Марковић истиче да би гас могао да се обезбеди и из те земље.
Марковић упозорава да је цена гаса тренутно под снажним утицајем глобалних дешавања.
„Цена је око 50 евра по мегават-сату, што је више него у стабилним периодима. Геополитика увек подиже цену, док већа понуда доводи до њеног пада“, каже Марковић и додаје да што је више путева којима можемо доћи до гаса то је већа могућност за нижу цену за Србију.
Паралелно са енергетским пројектима, трају и преговори око власничке структуре Нафтне индустрије Србије.
Марковић сматра да је мало вероватно да ће решење бити постигнуто у кратком року.
„Не очекујем коначан договор до тог рока, али ако буде помака, могуће је продужење. Кључно је да Србија заштити своје интересе, пре свега када је реч о раду рафинерије и снабдевању тржишта“, истиче Марковић.
Напомиње да МОЛ већ има неколико рафинерија и да му вероватно није у интересу да рафинерија у Србији ради у пуном капацитету.
„Њима је у интересу вероватно да ова рафинерија код нас ради у оном капацитету док преради нашу нафту коју имамо. Ми имамо негде око 600.000 тона колико се произведе годишње, односно експлоатише из наше нафте. То, наравно, мора да се намешава“, каже Марковић.
То је далеко ниже од капацитета које очекује наша држава, додаје, јер је рафинерија у Србији радила и прерађивала око 4,5 милиона тона нафте годишње, што је око 80 одсто.
Припремила А.Ђ.
