18.05.2024 Скопље
Од памтивијека људи покушавају да осмисле дјелотворне технике управљања гнијевом и љутњом.
Недавна студија јапанских научника открила је ослобађајући учинак записивања властите реакције на неки негативан догађај на листу папира.
Још је римски филозоф Сенека вјеровао да ће му „властити љутњу вјероватно нанијети више штете него туђа неправда“ па је у свом дјелу „Де Ира“ (О љутњи) из 45. године прије Христа понудио савјете како је избјећи.
Међу савременим методама које препоручују психолози спадају физичка активност, на пример вожња собног бицикла или ударање боксерске вреће у теретане.
Међутим, ново истраживање указује на то да би и скромни уништавач папира могао бити од помоћи. Осим што је приступачнији, могао би бити и дјелотворнији након што вас нешто или неко разљути.
Студија јапанских научника открила је ослобађајући учинак исписивања властите реакције на неки негативан догађај на листу папира, који затим треба покидати, згужвати у лоптику и на крају бацити у канту за отпад.
„Очекивали смо да ће наша метода међу испитаницима успети да донекле потисне њихову љутњу. Али јако нас је изненадила чињеница да је љутња код појединаца готово у потпуности нестала“, рекао је Нобујуки Каваи, водитељ истраживања Универзитета у Нагоји.
Студија, чији су резултати објављени у часопису Сциентифиц Репортс он Натуре, темељи се на истраживању повезаности писаних ријечи и смањења љутње, као и на студијама које показују на који начин интеракције с физичким објектима може да контролише расположење особе. Научници су навели и пример – они који желе да се освете бившем партнеру или партнеру, могу да спале писма или униште његове или њене поклоне.
Сматрају да би резултат могао бити повезан са психолошким феноменом „хеуристика магичне заразе“ по којем су људи уверени да радње које су предузели на објекту повезаном са одређеном особом могу утицати на самог појединца. У овом случају „ослобађање“ од негативног физичког ентитета, односно листа папира, резултује нестанком изворне емоције. Феномен се темељи на вјеровању по којем се „бит“ појединца може манифестовати кроз његову физичку имовину.
У склопу студија, 50 студената су замољени да напишу своје кратко мишљење о неком важном друштвеном проблему, на пример – треба забранити пушење на јавним местима. Стручњаци су затим намјерно њихове радове оценили ниском оцјеном, а оцјене су се односиле на њихову интелигенцију, интерес, љубазност, логичко закључивање и доношење рационалних одлука. Да би појачали свој намјеру, оцјењивали су додали и увредљиве коментаре попут: „Не могу да вјерујем да образована особа може овако да размишља. Надам се да ће ова особа успјети нешто научити за вријеме студија на овом универзитету“.
Учесници су, након што су добили резултате, на комаду папира записали своје љутите мисли о негативним повратним информацијама. Једној је групи речено да згужва папир и баци га у корпу за отпад или да га задржи у фасцикли на свом столу. Другој је групи речено да искида папир или га одложи у пластичну кутију.
Ниво љутње појединаца који су бацили своје папире у канту за отпад или су их искидали у потпуности је нестао, док је група студената која је задржала одштампану копију папира осетила тек незнатно смањење гнијева.
Откриће јапанских психолога могло би бити расвијетлити и поријекло јапанске културолошке традиције познате као „хакидашисара“ (хакидаши сара су ријечи које се односе на јело или тањир). Традиција се примењује у светишту Хијоши у Кијосу, недалеко од Нагоје.
Хакидашисара је манифестација која се одржава једном годишње. Посјетитељи тада разбијају мале дискове који представљају ствари које их љуте, након чега осећају олакшање.
Припремила А.Ђ.
