04.06.2026 Скопље
Мађарска је годинама важила за најнепослушнијег члана Европске уније када је реч о политици према Русији. Док су Брисел, Берлин и Париз инсистирали на све оштријим санкцијама Москви, Будимпешта је често кочила одлуке, тражила изузетке и упозоравала да Европа сама себи наноси економску штету.
Зато изјава Петера Мађара није прошла незапажено, његова порука да би мађарска влада подржала санкције Русији уколико оне буду усаглашене на нивоу Европске уније шаље снажан сигнал — Будимпешта би могла да промени спољнополитички курс.
Иако на први поглед делује као дипломатска формулација, суштина је много дубља. Мађар је практично поручио да Мађарска не би више била фактор блокаде унутар ЕУ, већ део заједничког европског фронта. То је велики отклон од политике Виктора Орбана, који је годинама градио имиџ лидера који се супротставља бриселској бирократији и брани националне интересе чак и по цену сукоба са најмоћнијим европским центрима.
Ова промена реторике долази у тренутку када се Европа налази под све већим геополитичким притиском. Рат у Украјини траје дуже него што је Запад очекивао, економске последице санкција осећају се широм континента, а унутар саме ЕУ расту поделе око даљег односа према Москви.
Мађарска је до сада покушавала да балансира. Са једне стране формално је подржавала европско јединство, а са друге је чувала економске и енергетске односе са Русијом. Управо та политика омогућила је Орбану да код дела европске јавности стекне статус „последњег суверенисте“ унутар Уније.
Међутим, изјава Петера Мађара показује да би нова политичка гарнитура могла да процени да је цена конфронтације са Бриселом постала превисока. Мађарска економија зависи од европских фондова, инвестиција и приступа заједничком тржишту, а политички сукоби са Европском комисијом последњих година све више оптерећују позицију Будимпеште.
Поставља се зато кључно питање — да ли је реч о истинском идеолошком заокрету или о чистом политичком прагматизму?
Јер чак и ако Мађарска ублажи реторику према Русији, то не значи да ће нестати дубоко незадовољство делова Европе према политици санкција. У многим државама расте осећај да се Европа нашла у дуготрајном економском исцрпљивању чији крај нико не види.
Зато ова изјава није важна само за Мађарску. Она показује како се политички ветрови у Европи полако мењају. Не тако што се одустаје од санкција, већ тако што све више лидера покушава да пронађе баланс између лојалности Бриселу и заштите сопствених интереса.
А управо ће та борба између европског јединства и националног прагматизма у наредним годинама одредити политичку будућност читаве Европске уније.
Припремила А.Ђ.
