БРИСЕЛ: ХРВАТСКА ДА ДА ПРИОРИТЕТ УЛАГАЊИМА КОЈА ПОДСТИЧУ РАСТ

Estimated read time 1 min read

03.06.2026 Скопље

Хрватска треба да предузме мере за побољшање контроле нето расхода, побољша квалитет и ефикасност државне потрошње и да приоритет улагањима која подстичу раст, неке су од препорука које је данас објавила Европска комисија.

Комисија је у оквиру пролећног пакета Европског семестра објавила извештаје за све државе чланице у којима се анализира привредни друштвени развој, дају оцене о спровођењу препорука, као и нове препоруке. Хрватска је за ову као и за прошлу годину добила пет препорука.

Прва се односи на контролу нето расхода где Хрватска знатно одступа од препоручених горњих граница. Према прорачуну комисије, нето расходи у Хрватској порашће за 5,7 посто у 2026. години, а кумулативно за 37,5 посто у 2024., 2025. и 2026. години.

Пројектовани раст нето расхода у 2026. години изнад је препоручене максималне стопе раста, што одговара одступању од нешто више од 0,3 посто БДП-а на годишњем нивоу.

Када се 2024., 2025. и 2026. године узму заједно, пројектована кумулативна стопа раста нето расхода такође је изнад препоручене максималне стопе раста, што одговара кумулативном одступању од 1,6 посто БДП-а.

Узимајући у обзир флексибилност за веће одбрамбене издатке предвиђену националном клаузулом о одступању, узимајући у обзир 2024., 2025. и 2026. годину заједно, пројектовано кумулативно одступање нето расхода износи 1,0 посто БДП-а.

„У надолазећим годинама јавне финансије биће под све већим притиском због растућих потреба за потрошњом за продуктивна улагања, старења становништва, прилагођавања климатским променама, одбране, двоструке транзиције и других конкурентских приоритета”, наводи комисија.

Истиче се и потреба да Хрватска побољша квалитет и ефикасност јавне потрошње, као и да приоритет улагањима која подстичу раст, укључујући и на локалном нивоу.

У првој препоруци од Хрватске се тражи јачање одбрамбених расхода и спремности, уз ефикасну ту потрошњу и прилогођавању буџету.

Комисија, између осталог, тражи и да мере против раста цена енергије буду привремене и усмерене на рањива домаћинстава и енергетски интензивне фирме, уз бољу контролу јавне потрошње, преиспитивање пореских олакшица и наставак реформе пореза на имовину.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara