08.06.2026 Скопље
Међународни тим астронома успео је да реши једну од дуготрајних загонетки савремене астрофизике откривши вероватни извор мистериозних дугопериодичних радио-сигнала који већ више од 20 година привлаче пажњу научне јавности.
Истраживање, којим је руководио докторанд Кови Роуз са Универзитета у Сиднеју и Аустралијске организације за научна и индустријска истраживања (ЦСИРО), указало је да се извор необичних сигнала налази у двоструком звезданом систему означеном као AСКАП J1745−5051.
Реч је о реткој врсти такозваних катаклизмичних променљивих звезда, у којој бели патуљак постепено привлачи материју са свог сапутника – црвеног патуљка. Научници наводе да црвени патуљак има свега десетак процената масе Сунца, док се две звезде међусобно обилазе за нешто више од једног часа.
Током процеса акреције, када материја спирално пада на површину белог патуљка, ослобађа се велика количина енергије. Тада настају снажни радио и рендгенски импулси који се понављају у правилним интервалима од око 1,4 часа.
Откриће је омогућено захваљујући аустралијском радиотелескопу AСКАП, који је научницима пружио детаљан увид у понашање овог необичног система. Анализе су показале да загрејани материјал отет са црвеног патуљка производи рендгенско зрачење, док интеракција магнетних поља две звезде са наелектрисаним честицама ствара снажне и уско усмерене радио-таласе.
Дугопериодични радио-сигнали разликују се од познатих брзих радио-импулса по томе што могу да трају од неколико минута до више часова. До сада су многи научници претпостављали да потичу од магнетара – неутронских звезда са изузетно снажним магнетним пољем. Међутим, ново истраживање пружа снажне доказе да би њихов извор могли бити управо бинарни системи са белим патуљцима.
Истраживачи истичу да би систем AСКАП J1745−5051 могао постати својеврсни „Розетски камен“ за разумевање ове појаве. Посебно је занимљиво што врхунци радио и рендгенских сигнала не настају истовремено, што указује да потичу из различитих делова система.
Научници верују да ће даља посматрања омогућити боље разумевање понашања материје у условима снажних магнетних поља и екстремне гравитације. Наредна истраживања биће усмерена на детаљно праћење објекта у оптичком и рендгенском делу спектра, што би могло да отвори ново поглавље у проучавању најенергетскијих појава у свемиру.
Припремила А.Ђ.
