15.06.2026 Скопље
Сваке године око 60.000 жена у свету постане жртва фемицида, а једно истраживање у Србији показало је да је најчешћи мотив била љубомора, која је произилазила из жеље учиниоца да „поседује” партнерку, његове немогућности да контролише њено понашање и управља њеним животом, рекао је мр Сретко Јанковић, судија Апелационог суда у Београду у пензији, који је на међународној конференцији правника прошле недеље у Будви говорио о породичним убиствима.
Љубомора се као мотив потврђује и у судским процесима против окривљених, који су изјављивали да никад не би извршили кривично дело да им је партнерка била „верна”, да није „нашла другог”, да није „раскинула”, да их није оставила, да је пристала да се помири, да је пристала на оно што су од ње хтели, навео је судија.
– Једна жена је страдала због тога што јој је било лакше да, уместо градским превозом, иде на посао заједно са комшијом. Муж јој је наредио да иде превозом, што је за њу значило дуже путовање и гужву до радног места. Није поступила по његовом захтеву, јер је много брже и лакше било да иде на посао аутомобилом са комшијом. Све се завршило трагично, јер ју је муж убио са чак 46 убода ножем – испричао је судија Јанковић случај из судске праксе.
Међу породичним убиствима у Србији најзаступљенија су убиства између брачних и ванбрачних партнера, с тим што су жртве убистава најчешће жене. На страни учиниоца је мушкарац који жену обично кажњава или јој се свети – због прељубе, одлуке да га напусти, али и због наводно „узвишених”, али за жену погубних „разлога” као што су љубав, част или традиција.
Студије о виктимизацији потврђују да је убиствима жена најчешће претходило насиље у породици и партнерском односу у свим облицима – физичко, психичко, сексуално и економско, као и екстремна љубомора и посесивност, али и спорови око мираза или питања части.
– Карактеристика ових убистава је да насилно понашање није било препознато као ризично, како од жртава, тако и од институција задужених за превенцију насиља у породици. Партнерска убиства често прати суровост, наношење великих патњи жртви, као и понижавање жртве. С дуге стране, оваква убиства често за последицу имају и самоубиство извршиоца. Истраживања показују да скоро две трећине мушкараца који убију своје партнерке након убиства изврше самоубиство, док само један одсто жена које изврше убиство партнера изврше самоубиство – рекао је судија Сретко Јанковић.
Истраживања у иностранству, али и у Србији, потврђују да жени највећа опасност од убиства прети од њеног брачног или љубавног партнера, садашњег или бившег. Међутим, партнерско насиље понекад је и узрок „замене улога”, када насилни партнер постане жртва убиства своје партнерке коју је годинама злостављао.
– Убиство мужа на спавању је најчешћи начин извршења од стране жена, што се у судској пракси сматра тешким убиством на свиреп и подмукао начин, али се то критикује јер овакав начин извршења убиства, који је уследио после дужевременог малтретирања и насилничког понашања мужа у браку, није израз подмуклости жене, већ је пре последица њене физичке немоћи, престрашености и одсуства сваке друштвене помоћи у тражењу излаза из безизлазне ситуације – рекао је судија Сретко Јанковић.
Ипак, додао је, у судској пракси је било и случајева такозваних наручених убистава, када је жена ангажовала друго лице да би за новчану накнаду извршило убиство њеног мужа. Неретко се партнерска убиства дешавају у присуству малолетне деце, која због тога доживљавају тешке трауме. У једном броју случајева жртве породичних убистава су и деца.
– У истраживању породичних убистава у периоду између 2018. и 2022. године у Србији је, према евиденцијама МУП-а, регистровано 188 мушкараца и 41 жена који су учинили убиство члана породице, у којима су 145 жена и 92 мушкарца лишени живота, те је утврђено да су у 81 одсто случајева жртве убиства биле жене, да се 26 одсто жена пре убиства обраћало за помоћ полицији (2022. године 33 процента), што говори о неуспеху надлежних институција и неиспуњавању главног циља – заштите живота жртве која се обратила за помоћ – нагласио је судија Јанковић.
Узроци партнерских убистава налазе се, пре свега, у неадекватном решавању конфликтних ситуација. Једно истраживање у Србији, навео је судија, показује да је у конфликтним убиствима 67,6 одсто извршилаца било под утицајем алкохола.
– Претерано конзумирање алкохола, нарочито од стране мушкараца, у значајној мери доводи до насиља у породици, јер многа истраживања показују да је више од половине извршилаца породичног убиства у време извршења дела било у алкохолисаном стању. Поседовање ватреног оружја, легалног и илегалног, било је присутно у великом броју случајева пријављиваног насиља у породици, нарочито у случајевима када је насиље било уперено према женама, док је, с друге стране, велики број убистава у породици извршен управо ватеним оружјем. Забрињавајући је податак да у 56 одсто случајева пријављеног насиља у породици од учинилаца није одузето ватрено оружје – истакао је судија Јанковић.
Највећи проценат убистава ватреним оружјем у укупном броју фемицида у Србији забележен је 2015. године – 45,71 одсто, а најмањи 2018. када је удео ових фемицида износио 20 процената.
– Скоро половина фемицида (49 одсто) могла је бити спречена да су пријаве насиља које су им претходиле биле размотрене озбиљно и да су адекватно процењени безбедносни ризици по живот жене. Велики број убистава жена није био спречен јер је изостало благовремено и ефикасно реаговање институција система, пре свега, тужилаштва, по пријавама за насиље у породици које је претходило убиству. С друге стране, уместо да жртви пруже сву потребну заштиту, помоћ и подршку, у појединим случајевима центри за социјални рад минимизирају опасност и не сагледавају околности које угрожавају безбедност жртве – рекао је судија Сретко Јанковић на међународној конференцији „Будвански правнички дани”.
Нагласио је да су превентивне мере важније од репресивних и нагласио да превенција убистава у породици мора обухватити и сузбијање злоупотреба алкохола и опојних дрога, као и правовремено откривање и лечење менталних болести, али и боља контрола издавања дозвола за држање и ношење ватреног оружја.
Припремила А.Ђ.
