22.06.2026 Скопље
Пешчане мушице, мали инсекти који се хране крвљу и тако преносе заразне болести, укључујући лајшманијазу, присутне су и у Србији, због чега су пажња и заштита важни.
Пешчане мушице, или флеботомине или пешчане мушице, су мали инсекти, до три пута мањи од комарца. Живе у топлим пределима Медитерана и јужне Европе, а данас се, као резултат климатских промена, шире и у северније регионе, укључујући и Србију.
Ови сићушни инсекти хране се крвљу и тако преносе заразне болести, укључујући лајшманијазу, због чега су важни за јавно здравље.
Систем раног упозоравања KLIMOS настао је на основу вишегодишњег истраживања, које је обухватало развој климатских модела заснованих на историјским подацима, као и теренског рада током 2023. и 2024. године, када је прикупљено и анализирано нешто више од 94.000 пешчаних мушица и заразних патогена које носе.
Резултати показују да су пешчане мушице све распрострањенији вектор разних инфекција, како у Србији, тако и широм Европе.
Пешчане мушице могу преносити две врсте патогена: паразите, који могу изазвати болест која се зове лајшманијаза, и вирусе, од којих неки изазивају само благе вирусне инфекције, док други могу довести до озбиљних компликација, попут летњег менингитиса.
Пошто се пешчане мушице хране крвљу, и људи и животиње су у опасности од болести које преносе.
У Европи, болести које преносе су зоонотске, што значи да се не могу директно преносити са особе на особу, већ им је потребна животиња као вектор.
Истраживања показују да су пешчане мушице сваштоједи када је у питању храњење крвљу. Међутим, главни и најчешћи вектори болести које преносе – лајшманијазе и разних вируса, такозваних флебовируса – су пси, а затим следе глодари и дивље животиње.
Живот и развој пешчаних мушица, као и комараца, захтева релативно високе температуре. Оне су сезонски инсекти, активни најраније од марта до најкасније новембра, а током зиме преживљавају у некој фази свог раног развоја у земљишту.
Током реализације пројекта KLIMOS, посматрања су спроведена и у Србији, током сезоне 2024.
„За сада имамо прелиминарне резултате, који показују да су пешчане мушице вероватно присутне широм Србије, да постоје подврсте које могу да преносе заразне болести и да су ухваћени примерци били заражени релевантним патогенима“, објашњава др Сузана Блесић са Физичког факултета у Београду.
Важно је напоменути да су пешчане мушице постојале у овим регионима и раније. Између осталог, инфекције које преносе ови инсекти примећене су у годинама после Првог и Другог светског рата. Због климатских промена стварају се све повољнији услови за њихово ширење и размножавање.
Припремила А.Ђ.
