25.06.2026 Скопље
Грчка је пред новим скандалом због бриселског налога за хапшење бившег европског комесара за миграцију Димитриса Аврамопулоса, угледног грчког политичара, који се од почетка корупционашке афере „Катаргејт” која је у Европском парламенту избила 2022. помињао на њеним маргинама, али до сада није био у центру судских истрага.
Сада Брисел званично захтева да се у грчком парламенту Аврамопулосу укине посланички имунитет како би се омогућило даље поступање са европским налогом за хапшење и спроведене остале правне радње и евентуално наставио поступак. Налог је издат у контексту истраге која се односи на Аврамопулосову повезаност са сумњивом невладином организацијом у којој је као консултант, на месечном нивоу примао 5.000 евра и тако, наводно, незаконито остварио добит од 75.000 евра. Белгијски истражни органи, у ствари, цео случај повезују са широм истрагом о утицају, лобирању и могућој корупцији у Европском парламенту. Тако је овај спор из медијске сфере прешао у формалну парламентарну процедуру.
Грчко Министарство правде је захтев за хапшењем проследило посланицима на којима је да одлуче има ли услова за одузимање посланичког имунитета. Ради се о процесном кораку јер пријем захтева не значи утврђивање кривице, а сам Аврамопулос је одбацио оптужбе као неосноване и поручио да не намерава да се крије иза посланичког имунитета. Уколико парламент прихвати захтев Брисела и поступак ипак буде настављен, то ће бити још један велики ударац за имиџ европских политичких структура јер се, посебно после скандала „Катаргејт” поново у центру пажње истраге налази високи функционер ЕУ. Случај Аврамопулос ће тако бити тест не само за овог угледног политичара већ и за кредибилитет грчких институција, али и европски систем одговорности.
Сума од 75.000 евра за коју се терети Аврамопулос, који је био министар у више грчких влада, европски комесар за миграцију, унутрашње послове, министар одбране, је у суштини занемарљива када је реч о сумама које су у тим сферама уопште у оптицају. Међутим, истражитељи анализирају његову улогу у организацији „Fight Impunity” коју је основао Антони Панзери, кључна личност у великој афери корупције у Европском парламенту и истрази око учешћа појединаца и европских политичара и њихових сарадника у пословима за које су примали велике суме новца како би у Стразбуру промовисали интересе Катара и Марока. Тада је у центру афере била и Гркиња Ева Кајли, бивша потпредседница европарламента, њен партнер Франческо Ђорђи и већ поменути Антонио Панцери. Истражитеље занима колико је и да ли је Аврамопулосов углед као бившег европског комесара коришћен као политички капитал, да ли је он био део структуре која је служила за нелегални утицај и лобирање у европским институцијама. Сумњају се да сума о којој је реч није била обична накнада већ плата за функционисање и учешће у механизму повезаном са криминалном организацијом, мрежом која је служила за политички утицај. Дакле, према информацијама из досијеа достављеног парламенту основне референце су везане за кривична дела чланства у криминалној организацији, корупцији у јавном сектору и прању новца. Међутим, занимљиво је да је истрага већ у четвртој години, да је у међувремену било много „процесуалних превирања” између њих и одлазак главног истражитеља због, како је званично саопштено, „могуће некомпатибилности”. Такође, истрага до сада није доставила никакве нове податке, бар не оне који су различити од почетка истраге када је Аврамопулос још 2022. објаснио своју улогу и повезаност са организацијом, поднео доказе на које си и данас позива. Управо је то елемент који данас покреће највише питања зашто га је белгијски систем сада поставио у центар збивања… Питање је, тако, да ли је белгијски налог заснован на новим доказима који још нису објављени или је у питању другачија правна процена већ познатих података од пре четири године.
Аврамопулос све пориче, каже да је његова улога била почасна а не управљачка, да је о ангажману обавестио европске органе и пореску службу у Грчкој, да је имао дозволу Урсуле фон дер Лаин и да у моменту када је постао члан НВО, више није био европски посланик.
У сваком случају, цела ова афера у назнаци није добра за Нову демократију чији је Аврамопулос угледни кадар, личност која је деценијама за владу била део њеног ширег политичког простора. За опозицију то је аргумент да је систем политичких веза у Европи узак те да једни штите друге
Уколико се покаже да је ова невладина организација „Flight Impunity” која је имала имиџ борбе за људска права и била повезана са угледним политичким именима Европе, у ствари, била параван за политичко посредовање и то у корист страних интереса, онда ће то бити велики ударац за поверења у европске институције.
Припремила А.Ђ.
