26.06.2026 Скопље
Непуна два месеца након што је на изборима окончана вишегодишња доминација Виктора Орбана и његове странке Фидес, Мађарска се суочава са политичким сукобом чији су актери нови премијер Петер Мађар и председник државе Тамаш Шуљок. Њихови све оштрији међусобни обрачуни откривају дубоке поделе унутар институционалног система који је формиран током претходне власти.
Док влада настоји да спроведе темељну реформу државног апарата и уклони функционере именоване у време Орбанове администрације, председник Шуљок одбија захтеве за повлачење и поручује да ће искористити сва уставна и законска средства како би остао на функцији до истека мандата.
Петер Мађар, некадашњи симпатизер, а затим критичар Орбановог система, током кампање је обећао „обнову демократских институција” и од стрне бирача добио мандат за промене. Међутим, иако је нова влада преузела извршну грану власти, велики број кључних институција и даље воде људи који су постављени током претходне владе. Међу њима је и председник државе Шуљок, који је на ту функцију дошао уз подршку тада владајућег Фидеса.
У првом обраћању парламенту након преузимања власти, Мађар је оптужио председника да је годинама ћутао на злоупотребе, корупцију и урушавање независности институција. Према оцени нове владе, бројни државни функционери нису деловали као независни носиоци власти, већ као продужена рука претходног режима. Због тога се разматрају законски механизми који би омогућили њихову смену или ограничење надлежности, поручују из владе.
Председник Шуљок одбацује такве оптужбе и тврди да се не ради о демократизацији, већ о покушају концентрације власти у рукама нове већине. Он у својим јавним наступима наглашава да парламентарна победа не даје право влади да мења институционални систем без ограничења. Према његовом ставу, стабилност државе зависи од поштовања принципа поделе власти и независности институција.
Због тога је затражио оцену уставности појединих законских решења која би могла да омогуће његову смену. Истовремено је упутио захтев и међународним правним телима да анализирају да ли предложене реформе одговарају европским демократским стандардима.
Политички аналитичари оцењују да је реч о борби која превазилази питање једне функције и да се, у суштини, спор води око тога ко има право да тумачи вољу грађана након смене Фидесове власти. Виктор Орбан је током више од деценије и по на власти изградио један од најцентрализованијих политичких система у Европској унији. Критичари су га оптуживали за слабљење независности судства, притиске на медије и јачање политичког утицаја над државним институцијама.
С друге стране, његове присталице истицале су економски раст, контролу миграција и наглашену заштиту националног суверенитета. Управо због тога се данас поставља питање да ли је могуће демонтирати такав систем без стварања нових политичких потреса.
Нова влада тврди да је промена неопходна како би се успоставила пуна владавина права, док опозициони кругови и део правних стручњака упозоравају да би брзе и радикалне кадровске смене могле да створе преседан који би сутра могла да користи било која нова власт.
Брисел је годинама имао веома сложене односе са Будимпештом. Европска комисија је више пута изражавала забринутост због стања владавине права у Мађарској, а део европских фондова био је условљен спровођењем институционалних реформи. Због тога се актуелни сукоб пажљиво прати и у европским институцијама. Уколико би дошло до дубље уставне кризе или спорних измена законодавства, то би могло да утиче и на будуће односе Мађарске са Европском унијом, оцењују аналитичари.
Поједине европске дипломате незванично указују да ће Брисел подржати сваку реформу која јача независност институција, али да ће истовремено бити веома опрезан према потезима који би могли да изгледају као политички реваншизам.
„Један од главних разлога због којих влада Петера Мађара инсистира на брзим променама јесте искуство Пољске. Тамо су након смене власти остале дубоке институционалне поделе између председника и Владе, што је довело до блокаде појединих реформи”, каже мађарски политиколог Иштван Гал и додаје да званичници у Будимпешти не крију да желе да избегну сличан сценарио.
Према њиховом тумачењу, остављање људи блиских претходној власти на најважнијим функцијама могло би да успори или потпуно онемогући спровођење изборног програма. С друге стране, противници таквог приступа подсећају да је управо сврха институционалних механизама да спрече превелику концентрацију моћи у рукама једне политичке већине, закључује наш саговорник.
Припремила А.Ђ.
