10.08.2026 Скопље
Светски океани достигли су у јулу највишу икада забележену просечну температуру површине мора, показују подаци Коперникус службе Европске уније за праћење климатских промена.
Просечна температура површине мора ван поларних области, између 60 степени северне и 60 степени јужне географске ширине, износила је у јулу 20,96 степени Целзијуса. Тиме је надмашен претходни рекорд од 20,89 степени, забележен 2023. године.
Према подацима Коперникуса, јул је истовремено био други најтоплији јул у историји мерења, са температуром 1,47 степени Целзијуса вишом од процењеног прединдустријског просека.
На температуре океана, према стручњацима, делимично утиче и развој феномена Ел Нињо у Тихом океану. Реч је о природном климатском феномену који, у комбинацији са глобалним загревањем, може да допринесе порасту температура и појави екстремнијих временских услова.
Истовремено, западна Европа забележила је изузетно високе температуре. Према доступним подацима, западни део континента имао је најтоплији јун и јул до сада, док су дуготрајни топли и суви услови допринели ширењу великих шумских пожара.
Велика Британија се ове недеље припрема за пети топлотни талас од почетка године, док суша додатно оптерећује резерве воде.
Температура површине мора у јулу је достигла рекордне вредности дуж атлантске обале Европе и у западном Средоземљу. То је допринело распрострањеним и интензивним морским топлотним таласима.
Француска, Шпанија, делови Немачке и Велика Британија од почетка лета бележе веома мале количине падавина. Влажност земљишта у већем делу западне Европе била је знатно нижа него 2022. године, када је тај део континента такође био погођен снажном сушом.
Проблеми су се одразили и на европске реке. Водостаји су на бројним местима знатно испод просека, а посебно су погођене Сена, Рајна и Дунав.
Припремила А.Ђ.
