11.06.2024 Скопље
Грађани Европе послали су на изборима јасну поруку да желе да Европска народна партија води и обликује политику у Европској унији у наредних пет година, а партнере ћемо тражити међу онима који су за Европу, Украјину и владавину права, рекао је јуче генерални секретар Европских народњака Танасис Баколас на панелу „Изборни мамурлук”, који је организовао бриселски портал „Политико”. Он је изразио наду да ће Европа у годинама које долазе због таквог избора имати стабилност.
„Бирачи су рекли да смо добро водили ЕУ кроз пандемију, миграције, рат, они нису гласали за прошлост већ за будућност. Забринути су за приходе, конкурентност европске економије, безбедност на улици, миграције, безбедност ван ЕУ”, рекао је Баколас и додао да су грађани са ових избора јасно послали две поруке – да желе да ЕПП води и дефинише будуће процесе и да желе центристички договор у Европи.
Према његовим речима, већина која ће бити формирана у Европском парламенту за одлучивање о најважнијим функцијама је једна ствар, а друго је сарадња широм држава чланица. Парламент је, како је рекао, озбиљна институција и посао се у њему мора одрадити како треба.
Задовољство изборном победом ЕПП јасно је показала и Урсула фон дер Лајен, која је у изборној ноћи послала сличне поруке као Баколас. Најавила је да ће се одмах обратити социјалистима и демократама и групи „Обновимо Европу”, с којима су добро сарађивали у последњих пет година како би наставили да „надограђују тај конструктиван и доказан однос”.
Међутим, ако се добра воља народњака за сарадњу не доводи у питање, ипак би могло да буде проблема у односима између досадашњих европских партнера. Наиме, Европски социјалисти нису ни најмање расположени да се у ту сарадњу укључе десничари, попут Ђорђе Мелони. То је на јучерашњем панелу, којем су присуствовали и новинари из Србије који у Бриселу бораве у организацији пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”, јасно рекао и Ђакомо Филибек, генерални секретар Партије европских социјалиста. Уз опаску да поштују демократски изражену вољу грађана Европе, он је ипак нагласио да се није десио велики талас деснице као што се то претпостављало. Он је искључио сарадњу с десничарским групама у ЕП – Европским конзервативцима и реформистима и Идентитетом и демократијом.
Проблем је што су народњаци већ наговестили могућност коалиције са странком Браћа Италије, коју води Ђорђа Мелони. Лајенова очекује да би Мелонијева могла да је подржи и за поновни избор за председницу Европске комисије.
Филибек је нагласио да неће дати бланко подршку избору Мелонијеве већ ће срести и разговарати с народњацима. „Гледаћемо шта је најбоље за Европу”, поручио је јуче.
На питање о сарадњи са странком Мелонијеве, Баколас је одговорио да ће прво гледати у своје партнере, а потом у „рационалне, разборите људе који на уму имају најбоље интересе ЕУ”.
Јуче су објављени и последњи подаци о резултатима избора који показују да ће ЕПП имати девет места више него до сада у ЕП, односно 185, Социјалисти и демократе су пали за два и број њихових посланика је 137. Либерали, група којој припада и странка француског председника Емануела Макрона – Препород, забележили су највећи крах изгубивши чак 23 посланика, тако да сада имају 79. Група ЕЦР, у којој су Браћа Италије Мелонијеве, има четири више, односно 73. Коначан учинак ИД је 58 места у ЕП, што је девет више него у прошлом сазиву.
Зелени бележе велики пад, чак 19 места мање, односно 52 посланика, Левичари су стабилни, један посланик мање или 36, а места оних који нису у ниједној групи биће 100, односно 38 више. Али треба имати у виду да је после избацивања из ИД „несврстана” немачка Алтернатива за Немачку освојила већи број гласова од Социјалдемократске партије Олафа Шолца.
Кад је реч о појединачним партијама, велики успех је забележила Мелонијева, која је, како посматрачи политичких прилика у Италији кажу, с порукама које су биле усмерене на гласање о раду њене владе. После пребројаних готово свих листића, она је освојила 28,8 одсто гласова, што је чак четири пута више него на прошлим изборима 2019. године. На парламентарним изборима 2022, када је постала премијерка, добила је подршку 26 одсто бирача.
„Поносна сам што ће се Италија у Г7 представити Европи с најјачом владом од свих. Ово је нешто што се није дешавало у прошлости, али се дешава данас, то је задовољство и велика одговорност”, рекла је Мелонијева јуче коментаришући победу њене странке.
Према првим резултатима, Фидес мађарског премијера Виктора Орбана освојио је највећи број гласова, 43,8 одсто. Међутим, неочекивано добро је прошла и опозициона странка Партија поштовања и слободе, Петера Мађара, највећег Орбановог критичара, која је добила 30,7 одсто гласова, што су неки већ оценили као неуспех Орбана, који би могао да се одрази на резултате парламентарних избора, који се у овој земљи одржавају 2026. године.
Припремила А.Ђ.
