12.06.2024 Скопље
Како технологија напредује, наћи равнотежу између приватности појединца и колективне безбедности постаје стални изазов за сигурност друштва. Кључ успеха је подстицање дијалога и сарадња институција како би се осигурала основна права, укључујући заштиту личних података и ускладила безбедност друштва и лични интегритет, оцењено је у првом извештају Европола о коришћењу криптоване комуникације у кривичним предметима који је данас објављен.
Шифровање представља важно средство обезбеђења приватних комуникација. Међутим, истовремено се том технологијом омогућава и да активности криминалних или терористичких група остану испод радара институција за спровођење закона.
У извештају се наглашава да је прихватање предности шифровања за приватност, уз признавање изазова које ова технологија представља у борби против озбиљног организованог криминала и тероризма, од највеће важности. Циљ је да се унапреди конструктивна дискусија о шифровању и да се идентификује уравнотежено решење за заштиту појединаца и друштва од злонамерних актера.
Европол истиче да је кључно увести правни оквир за законит приступ подацима и коришћење шифроване комуникације у судским поступцима. То би био корак од највеће важности за постизање праве равнотеже између приватности и безбедности.
Потребна су и даља истраживања и праћења технологија које користе криптографију, као што су телекомуникације (5Г, 6Г мреже), биометрија, ДНС, блокчејн и квантно рачунарство, како би се осигурао законит приступ подацима.
Додаје се да је и сарадња са академским круговима и приватном индустријом од суштинског значаја за стварање нових алата који ће помоћи у истрагама без угрожавања укупне безбедности комуникација.
Поред тога, и решења вештачке интелигенције могу да помогну али и да ометају напоре служби безбедности у борби против организованог криминала.
„Већ десет година, доступност података један је од наших највећих изазова. Органима за спровођење закона и правосуђу потребан је законит приступ подацима да би спречили и истражили тешка кривична дела и тероризам”, рекла је Кетрин Де Бол, извршна директорка Европола.
Операције чији су циљ шифроване комуникационе платформе, као што су Енкрочет и Скај Ецц, откриле су у којој мери велике криминалне организације користе ову технологију. Брзи пораст криминалне употребе шифроване комуникације довео је до примене нових законских одредби у многобројним државама чланицама ЕУ, како би се правосуђу омогућило да законито приступи шифрованој комуникацији у кривичним истрагама.
Међутим, енд-то-енд енкрипција, која се тренутно уводи, спречиће технолошке компаније да виде било какав спорни садржај која се појави на њиховим платформама. Због тога су током неформалног састанка 18. априла у Лондону, европски шефови полиција потписали заједничку декларацију којом се индустрија и владе држава чланица ЕУ позивају да предузму хитне мере како би осигурале јавну безбедност на платформама друштвених медија.
Приступ шифрованим комуникацијама и њихова прихватљивост као доказ у судским поступцима је од кључног значаја за спровођење закона и судских поступака. У том погледу, новоусвојени пакет електронских доказа ЕУ је корак у правом смеру ка успешним међународним истрагама и кривичном гоњењу.
У извештају су предочени и примери из судске праксе правосуђа више европских држава и наведене су одлуке у којима су докази са криптоване комуникације различито третирани. Подсећа се и на одлуку Европског суда правде и став о неопходним законским условима који треба да буду испуњени како би ови докази били законити у државама ЕУ.
Пред Специјалним судом у Београду суди се криминалним групама Вељка Беливука и Дарка Шарића у којима су важни докази добијени разбијањем криптоване комуникације. Док одбрана инсистира на праву оптужених да сазнају на који начин се до таквих доказа дошло, као и да их треба издвојити из доказних материјала, тужилаштво предлаже да поруке са Скаја буду као доказ у предметима, па се и њихов садржај увелико изводи у поступцима. За сада нема правоснажних пресуда у предметима у којима је криптована комуникација коришћена као доказ.
Припремила А.Ђ.
