16.07.2024 Скопље
Четрдесет четири огромна контејнера, чија садржина је за сада непозната јавности, слетела су у четвртак с француског теретњака „Бенџамин Френклин” у немирни Атлантик надомак Кејптауна, док је олуја тешко оштетила још 33 „мегакутије” током пловидбе из Сингапура према Ротердаму и Гдањску. Истовремено, невреме, уз десет метара високе таласе на јужном Атлантику надомак Рта добре наде, таквих је размера да приморава мноштво трансокеанских теретних бродова да укотвљени у луци Дурбан данима чекају да непогода стане па да наставе пловидбу из правца Азије на Запад.
Да хаос буде већи, лучке власти Јужноафричке Републике суспендовале су сервис у низу пристаништа, међу њима и у Кејптауну, због изузетно оштрог, вишедневног зимског невремена. А откуд ови бродови заглављени „на крају света”? То најбоље знају Хути.
Наиме, побуњеници под чијом је контролом већи део Јемена успели су да за само 200 дана одврате 70 одсто глобалног трговинског саобраћаја са најкраће поморске руте у правцу исток–запад и обрнуто, оне кроз Црвено море ка Суецу.
У међувремену, својеврсна поморска офанзива Хута, започета средином новембра прошле године у знак, како кажу, солидарности с Палестинцима у Гази, довела је на јужне прилазе Црвеном мору, у околину стратешког пролаза Баб ел Мандеб и Аденског залива, па и на пучину надомак рога Африке, најјаче армаде Запада у асиметрични сукоб, који Пентагон назива „најинтензивнијим поморским окршајем од Другог светског рата”.
Акцијама Хута изнуђено је преусмеравање поморске трговинске пловидбе из правца Азије ка Европи и источној обали Америке, далеко дужом (око 4.000 километара) рутом око Рта добре наде и целе Африке на север. Несташица контејнера, повећано загађење ваздуха услед брже пловидбе (ради постизања уговорених датума испоруке), хаос од гужве у лукама од Сингапура до Ротердама, заједно с енормним растом цена роба и услуга у том бизнису, кључни су изазови глобалном поморском саобраћају иза којег стоје јеменски побуњеници.
Докле би могла да потраје „нова међа светова”, коју су успоставили Хути, како је то зимус у Давосу приметио израелски председник Исак Херцог, „с наоружањем бољим од оног које има Норвешка”, остаје да се види.
Бројни утицајни актери све мање верују да је претња Хута привремени феномен. „Банк ов Америка” недавно је проценила да би дејства јеменских побуњеника на јужним прилазима Црвеном мору могла да потрају и идуће године. Дански бродарски превозник „Маерск” истиче да „ до даљег” своје бродове неће излагати ризику пловидбе не само рутом кроз Баб ел Мандеб, већ да се они неће задржавати све до лука на крајњем југоистоку Африке.
Осокољени досадашњим дејствима на више од 190 цивилних и војних бродова у региону југа Црвеног мора, Хути су недавно најавили „четврту фазу” далеко агресивнијих напада, и поморским дроновима, на цивилне, али и војне бродове Запада.
„Част нам је што смо стекли прилику да се директно сучељавамо с Американцима”, изјавио је недавно Абдел Мали ел Хути, један од вођа јеменских Хута.
Како ствари сада стоје, Хути нишаном одскора прете и другима.
Наиме, Јахја Сареа, портпарол Хута, запретио је ових дана да ће се на мети јеменских побуњеника убудуће наћи, не само бродови који имају неке везе с Израелом, као до сада, већ и Саудијска Арабија, ако пактира са Западом у борбама на Црвеном мору.
Да би поткрепио ту претњу, он је објавио детаљну мапу и координате четири кључна саудијска аеродрома: два у Ријаду, у Џеди и Даману, као и лука у Рас Танури, Џизану и Џеди. Медији у Магребу наклоњени Хутима истовремено слуте да би јеменски побуњеници са симпатизерима у том региону могли да ударе и на мете око Гибралтара.
Поврх свега, сада је неизвесно и да ли би Хути у случају мировног споразума Израелаца и Палестинаца прекинули паљбу на бродове на подручју Баб ел Мандеба.
Припремила А.Ђ.
