04.09.2024 Скопље
Десет локалних заједница из Републике Српске, које су првобитно одабране за учешће у програмима УСАИД-а „Дијаспора инвест” и „Локал гаверненс”, повукло се из сарадње с овом америчком агенцијом, известили су медији. Ови програми су осмишљени како би ојачали везе између локалних заједница и дијаспоре, али повлачење општина ставља цео случај у контекст политичких несугласица између Бањалуке и амбасаде САД у Сарајеву.
Заједничко за девет од десет локалних заједница које су одбиле учешће јесте да су под управом СНСД-а, док је у десетој на власти њихов коалициони партнер Уједињена Српска.
У америчкој амбасади у БиХ овај потез коментаришу као „Додиков притисак на општине” услед затегнутих односа са САД погоршаним након увођења санкција према појединим званичницима и предузећима из РС, што је довело до гашења рачуна тих фирми у банкама и угрожавања њиховог пословања. Такву праксу у Српској тумаче као кршење права на егзистенцију, наводећи да су банке биле присиљене да им угасе рачуне због притиска из амбасаде САД.
Начелници градова који су коментарисали повлачење из пројеката, негирају наводе амбасаде САД да су били изложени притиску. Из СНСД-а кажу да им подршка УСАИД-а не треба, јер „помоћ коју нуди америчка амбасада нема реалне ефекте, већ се своди на обуке и промовисање”. Из те странке су поводом програма ове америчке организације још навели да „не постоји босанска дијаспора”, поручивши да их занима искључиво српска дијаспора.
Из америчке амбасаде су појаснили да је реч о о локалним заједницама Челинац, Фоча, Градишка, Лакташи, Невесиње, Петрово, Прњавор, Србац, Зворник и Станари. Средства и подршку су, кажу, због тога преусмерили на друге локалне заједнице. Додали су да је програм „Дијаспора инвест” до сада подржало 55 компанија из Републике Српске, што је, како наводе, обезбедило 20 милиона долара из дијаспоре у приватни сектор. Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ, рекао је да већина пројеката која долази из САД и финансирана је преко амбасаде, не доноси ништа конкретно.
У општинама су као разлог за предомишљање навели да су накнадно схватили да се програми дуплирају, или да немају довољно ресурса да им се посвете због учешћа на бројним другим међународним пројектима. Неке општине повукле су се и због недостатка средстава, с обзиром на то да је програмом предвиђено да половину новца даје УСАИД, а другу половину локална заједница. Замишљено је, наиме, да фирме добију једнократну помоћ од 35.000 евра, под условом да неко од сувласника фирме регистроване у последње три године долази из дијаспоре. Како се наводи „пројекат се ослања на босанскохерцеговачку дијаспору која броји преко два милиона људи”. Други пројекат, то јест „Локал гаверненс” односи се на транспарентност и квалитет јавних услуга.
У јавности се пак цели случај тумачи као последица нарушених односа након санкција САД уведених званичницима и предузећима у РС, која су након затварања покушала пререгистрацијом да наставе пословање. На пример, из предузећа „Инвиктус” су пре неки дан навели да су банке игнорисале настојања да као нова компанија добију полазне елементе за нормално пословање, па ће, како су навели, морати значајно да смање број запослених. Председник Скупштине РС Ненад Стевандић пре неки дан иронично каже да чека да се о свему изјасне организације које се баве људским правима „које иначе гледају сваки зарез” код институција у РС.
Министарка финансија РС Зора Видовић подсетила је недавно да нико у РС није санкционисан за корупцију од стране правосуђа. У Српској сматрају да је посреди обрачун САД са успешним компанијама из ИТ сектора, то јест у области која по оптици из Вашингтона „не сме бити успешна” у једном малом ентитету.
Припремила А.Ђ.
