14.01.2026 Скопље
Сједињене Државе интензивно појачавају војно присуство на Блиском истоку, док расту спекулације да би Вашингтон у наредним сатима или данима могао да покрене нову, знатно снажнију војну операцију против Ирана. У Црвено море је стигао нуклеарни носач авиона Теодор Рузвелт, што представља један од најјачих сигнала озбиљне ескалације у региону.
Поред носача авиона, САД у ширем подручју Блиског истока располажу са најмање три разарача и једном подморницом наоружаном крстарећим ракетама „томахавк“. Војни и дипломатски извори оцењују да овакво груписање снага далеко превазилази уобичајене демонстрације силе и указује на припреме за могуће ударе на иранске циљеве, потенцијално интензивније од оних који су изведени у јуну 2025. године.
Додатну тежину овим проценама дају наводи европских званичника, које преноси Ројтерс, да је америчка војна интервенција „врло вероватна“ и да би се могла догодити у наредна 24 сата. Према истим изворима, поједине европске престонице су дале прећутну сагласност за могуће америчке нападе, што указује на висок степен усаглашености са Вашингтоном у процени да је ситуација достигла критичну тачку.
Истовремено, приметни су и поремећаји у поморском саобраћају у региону. Неколико танкера за превоз нафте, који су били на путу ка иранским лукама, заустављено је на отвореном мору, што се у дипломатским круговима тумачи као превентивна мера због страха од избијања сукоба и могућих удара на кључну инфраструктуру.
Амерички председник Доналд Tрамп у више наврата је последњих дана упутио оштра упозорења Техерану, истичући да ће Сједињене Државе реаговати уколико иранске власти наставе са, како је навео, бруталним гушењем унутрашњих немира. Он је јавно поручио да ће Вашингтон пружити помоћ демонстрантима у Ирану, уз напомену да је „помоћ на путу“, што су бројни аналитичари протумачили као политичку најаву шире интервенције.
У таквом контексту, поједини извори не искључују ни најдраматичније сценарије. Наводи се да би током евентуалних америчких удара могла бити угрожена и сама врхушка иранског режима, укључујући и врховног вођу Али Хамнеија, иако званичне потврде за такве тврдње нема.
Израелски званичници, са своје стране, тврде да је одлука о нападу практично већ донета и да је питање тренутка када ће бити реализована. Уколико до интервенције заиста дође, она би могла да означи нову фазу дубоке нестабилности на Блиском истоку, са последицама које би се осетиле далеко изван региона.
Припремила А.Ђ.
