24.08.2026 Скопље
Док су очи света уперене у Ормуски мореуз и последице рата на Блиском истоку, хиљадама километара даље назире се нова геополитичка битка. У центру пажње поново је Панамски канал, један од најважнијих пловних путева на планети, око којег се све отвореније сударају интереси Сједињених Америчких Држава и Кине.
Панамски канал спаја Атлантски и Тихи океан и омогућава бродовима да избегну дуг и скуп пут око Јужне Америке. Кроз њега пролази око пет одсто светске поморске трговине, док је за САД његов значај још већи – канал је изузетно важан за амерички контејнерски саобраћај и снабдевачке ланце.
Сада се, међутим, његов значај додатно повећава због кризе на Блиском истоку.
Поремећаји саобраћаја кроз Ормуски мореуз, једну од најважнијих светских енергетских артерија, приморавају део трговаца да мења руте и тражи алтернативне правце. То повећава притисак на друге стратешке пролазе, међу којима је и Панамски канал.
Према подацима које преносе медији, саобраћај кроз канал повећан је у односу на прошлу годину, а у недељама након избијања рата у Ирану забележен је додатни раст транзита.
Тако се два географски удаљена пловна пута све више повезују у једну глобалну причу: Ормуз контролише кључни део светског транспорта нафте, док Панама представља једну од најважнијих артерија за контејнере, робу и снабдевачке ланце.
А ту у причу улази Кина.
Вашингтон годинама упозорава да Пекинг кроз инвестиције и инфраструктурне пројекте повећава свој утицај у Панами и широм Латинске Америке. Посебну пажњу америчких власти привукле су луке на улазима у канал, којима је управљала компанија повезана са хонгконшким капиталом.
Кључно питање за Вашингтон више није само ко управља каналом, већ ко има утицај над инфраструктуром која га окружује.
Кина, с друге стране, одбацује америчке оптужбе и тврди да Вашингтон користи причу о кинеском утицају као оправдање за ширење сопствене контроле у региону.
Пекинг инсистира на поштовању суверенитета Панаме и неутралности канала, док Панама поручује да је канал под њеном контролом и да не намерава да га препусти било којој великој сили.
То је посебно важно јер је Панамски канал некада био под америчком контролом.
САД су изградиле канал почетком 20. века и деценијама контролисале и канал и околну зону. На основу споразума Торихос–Картер из 1977. године, процес преноса власти на Панаму завршен је последњег дана 1999. године.
Од тада Панамски канал формално функционише као неутралан међународни пловни пут, а његовом инфраструктуром управља Управа Панамског канала.
Међутим, у новој ери великог ривалства Вашингтона и Пекинга, неутралност постаје све тежа за очување.
Американци страхују да би кинеско присуство у лукама, логистици и инфраструктури у близини канала у случају велике кризе могло да има и безбедносне последице.
Кина, напротив, сматра да Вашингтон покушава да своју традиционалну сферу утицаја у Латинској Америци заштити притиском на земље региона.
У међувремену, сам канал има и проблем који није геополитички – воду.
Панамски канал зависи од огромних количина слатке воде неопходне за рад система брана. Суша је последњих година већ приморала управу канала да ограничава број бродова који могу да прођу.
Слична криза током 2023. године изазвала је озбиљна ограничења и поремећаје у глобалним ланцима снабдевања.
Зато се сада отвара веома осетљиво питање: шта ће се догодити ако истовремено дође до проблема у Ормузу и Панами?
Светска трговина тада не би имала само једно велико уско грло, већ би се притисак прелио на више стратешких тачака.
И управо зато Панамски канал више није само питање Панаме.
Он је постао део много веће борбе за контролу над светским трговачким путевима.
Ормус на Блиском истоку, Суец у Египту и Панама у Централној Америци налазе се на различитим странама света, али имају исту стратешку вредност: ко има утицај над њима, има и додатну полугу над глобалном трговином.
Припремила А.Ђ.
