10.12.2025 Скопље
Сједињене Америчке Државе предложиле су Украјини мировни споразум који би подразумевао стварање демилитаризоване зоне као опцију за решавање питања граница у Украјини уз размену територија уз компромисно решење, где би обе стране полагале право на целу територију без формалног одрицања, сазнаје Вашингтон Пост од украјинских и америчких извора који додају и да је предложено убрзано члнаство Украјине у Европску унију до 2027. године као и фонд за обнову земље.
Преговори између Украјине и Сједињених Америчких Држава, према изворима Вашингтон поста, подразумевају пакет од три документа који се односе на мировни план, безбедносне гаранције и економски план опоравка земље.
Вашингтон пост истиче да би демилитаризована зона била успостављена дуж целе линије прекида ватре, од Доњецка на североистоку до Запорожја и Херсона на југу, уз дубљу зону без тешког наоружања, а надгледање би било строго, према узору на корејску демилитаризовану зону.
Извори наглашавају и да би размена територија била неминовна.
Русија тражи да Украјина препусти преосталих 25 одсто Доњецка, а амерички преговарачи тврде да би Украјина, у сваком случају, могла да изгуби тај простор у наредним месецима, док се као компромис разматра модел Кореје, где обе стране тврде право на целу територију, али без формалног одрицања.
Украјински и Амерички извори навели су за вашингтонски лист да би Украјина могла да уђе у Европску унију (ЕУ) већ 2027. године и додају да иако таква интеграција брине поједине земље чланице, администрација америчког председника Доналда Трампа сматра да може да превазиђе отпор земаља, првенствено Мађарске.
Чланство би подстакло трговину и инвестиције, а посебно би натерало Украјину да сузбије корупцију у државним предузећима, а сматрало би се и поразом идеје руског председника Владимира Путина о „јединству“ Русије и Украјине.
Такође, извори су навели да би САД обезбедиле безбедносне гаранције налик члану 5 НАТО-а.
Украјина, пише WП, жели да Вашингтон потпише споразум и да га Конгрес ратификује, док би европске земље дале сопствене гаранције, док радна група САД и Украјине разматра детаље модела одговора на евентуални руски прекид споразума.
Затим, преговори се воде и о величини украјинске војске, а помиње се повећање иницијалног америчког предлога са 600.000 на 800.000 војника, што се поклапа са проценама послератне потребе.
Потом, нуклеарна електрана Запорожје вратила би се под међународну контролу, а помиње се и могућност да Сједињене Америчке Државе преузму управљање објектом, што поједини украјински званичници виде као додатну заштиту од Русије.
Извори појашњавају да би план реконструкције укључивао и замрзнута руска средства као и америучке инвестиције.
Трампови преговарачи предложили су да се 100 милијарди евра од више од 200 милијарди замрзнутих руских средстава искористи за репарације Украјини, а разматра се и улога америчке компаније за управљање инвестицијама „Блекрок“ и Светске банке у фонду вредном 400 милијарди долара.
Трамп такође заговара сличне инвестиционе програме за Русију, полазећи од претпоставке да државе које тргују и привредно напредују не улазе у рат.
Припремила А.Ђ.
