23.10.2025 Скопље
Амерички председник Доналд Трамп није дуго чекао да покрене „масовно повећање” тарифа којима је запретио као одговор на то што Пекинг држи свет „заробљеним” својим монополом над ретким металима и магнетима.
Трамп је зауставио и извоз „критичног софтвера”. То се односи на напредни софтвер за дизајн чипова који су развили „Cadence Design Systems” (CDNS) и „Synopsys” (SNPS). Трамп је блокирао продају софтвера овог пролећа, али је потом променио мишљење усред преговора САД и Кине о поновном покретању извоза ретких метала и магнета у САД.
Кина је у увела забрану извоза ретких метала и магнета и сродних технологија у обрамбени сектор. Тај потез можда је био покушај да се примени утицај у преговорима између САД и Кине уочи могућег састанка председника Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга касније овог месеца. Међутим, Трамп је најавио да се неће састати с кинеским председником рекавши да „сада не постоји разлог за то”.
Трамп је рекао да су односи САД и Кине „били врло добри” последњих месеци. Међутим, позитиван заокрет догодио се тек након што је Кина одмрзла извоз критичних сировина. Како би поново покренуо увоз ретких метала и магнета, Трамп је смањио реципрочне тарифе на увоз кинеске робе и укинуо нека ограничења на извоз технологије у Кину, везана за националну безбедност.
Међутим, чини се да најновији потези Пекинга сигнализирају да неће бити великог договора с Америком, осим ако Трамп није спреман да иде даље у уклањању ограничења из Бајденове ере на извоз напредних чипова и чиповске опреме у Кину.
Кина практично има монопол на прераду тешких метала и магнета који се користе при изради финалних производа попут самаријум-кобалтних магнета. Они су кључни за војну опрему попут „Локид Мартинових” (ЛМТ) Ф-35 и „томахавк” пројектила.
Кина 1995. године није била на мапи земаља које су прерађивале, користиле или извозиле ретке метале и магнете да би данас контролисала више од две трећине глобалне производње и прераде, што јој даје огромну компаративну предност у односу на друге земље на економском плану, а посебно у производњи најсофистицираније војне опреме, суперсоничних авиона, ракета, подморница, сонара, радара, али и у аутомобилској индустрији. Полако, али сигурно, преузима примат управо захваљујући доступности и могућности дугорочног снабдевања ретким металима и критичним сировинама као што су литијум и кобалт.
Неугодна је реалност да америчка национална безбедност превише зависи од кинеског извоза минерала. Чини се да Пекинг одлучно врши притисак условљавајући САД да морају да му испоручују најнапреднију опрему за производњу чипова из Кине.
Алтернатива кинеским ретким металима и критичним сировинама је дугорочан пројекат, иако су и „MP Materials” и „USA Rare Earth” упрегнути заједно с америчком владом и министарством одбране да обезбеде набавни ланац изван Кине, укључујући и војну употребу.
Пентагон је, уз недавно улагање од 400 милиона долара у „MP Materials” за 15 одсто удела такође обезбедио зајам од 150 милиона долара компанији за одвајање тешких ретких метала у свом рударском комплексу „Mountain Pass”.
Пре извесног времена, 29. септембра, „USA Rare Earth” најавио је аквизицију компаније „Less Common Metals” са седиштем у Великој Британији, у вредности од 227 милиона долара, која је пре спајања добила подршку од америчког Министарства обране за проширење производње самаријума у Великој Британији у сврху подршке потребама америчке индустрије. „USA Rare Earth” такође има права на рударење налазишта тешких ретких метала у Тексасу из којег је вадио концентрате галијума и тешких ретких метала.
„USA Rare Earth” недавно је потврдио разговоре с Белом кућом о могућем новом финансирању.
Сједињене Америчке Државе позиционирају се као глобални лидер у производњи литијума кроз стратешко партнерство које укључује „Lithium Americas”, „Џенерал моторс” и америчко Министарство енергетике. Циљ ове сарадње је да се успостави највећи извор литијума на западној хемисфери до 2028. године. Очекује се да ће пројекат „Thacker Pass”, смештен у Невади, годишње производити 40.000 метричких тона литијум-карбоната за батерије. Ова производња биће довољна за напајање 800.000 електричних возила, што знатно смањује зависност Америке од кинеске прераде литијума. Иницијатива представља шири владин напор улагања у секторе кључне за националне интересе, означавајући прекретницу у глобалном набавном ланцу батерија.
Када се анализирају ови подаци јасно је да су најразвијеније државе на свету у потпуности посвећене обезбеђивању набавних ланаца ретких метала и критичних сировина које су кључне у области одбране и економског развоја.
Ако упоредимо пројекат „Thacker Pass” и „Јадар” у Србији види се величина и потенцијал пројекта у Србији, који би са потенцијалом од 58. 000 тона литијума на годишњем нивоу имао капацитет за производњу више од милион батерија. Развој ситуације у Америци, ЕУ у другим деловима света показатељ је да државе убрзано раде на релаксацији процедура за експлоатацију ретких метала и критичних сировина знајући да само на тај начин могу да ухвате прикључак с петом индустријском револуцијом. Србија има шансу да са пројектом „Јадар” обезбеди своју геополитичку позицију, заштити националне интересе и националну безбедност и обезбеди грађанима добре и плаћене послове и пословни амбијент. Сигуран сам да ћемо као држава искористити историјску шансу и обезбедити мир, стабилност и будућност за наредних 100 година. Да ми мислимо на Србију, а Кина и Америка ће се већ договорити!
Припремила А.Ђ.
