01.12.2025 Скопље
Регион западног Пацифика постао је претесан за традиционалне силе и нове играче који прете да преокрену однос снага у том делу света. Наравно, сви са зебњом гледају у правцу Кине, у нади да Пекинг неће покушати војним путем да Тајван врати у састав матице. Покретање кинеске војске и интервенција силом на копну и у водама око Тајвана, несумњиво би тај део света увукла у рат. У то не треба сумњати, поручује Гордон Флејк, шеф „Центра Перт УСАзија” при Универзитету „Западна Аустралија”. Он је један од водећих светских стручњака за регион Индо-Пацифика.
„Питање потенцијалног војног сукоба око Тајвана је веома сложено. Рецимо, Аустралија би морала да се укључи у шири сукоб који би покренула кинеска војна акција усмерена ка Тајвану. Не зато што Аустралијанци желе да ратују, већ због тога што, ако Кина не буде заустављена на том првом кораку, сукоб ће се проширити на цео западни Пацифик. Јер, не заборавите, воде око Тајвана запљускују и обале Филипина и Јапана. Ту су и Јужна Кореја и Вијетнам, који је са Кином већ имао оружани сукоб”, објашњава професор Флејк.
Из Токија су поручили да би кинески напад на Тајван могао да угрози опстанак Јапана. Иза тога стоји страх од све бржег развоја кинеске војне силе. Наиме, 2005. године Кина и Јапан су улагали истоветне износе за одбрамбену индустрију. Кина данас, каже Флејк, улаже у војску шест пута више од Јапана.
Трка у наоружању у западном Пацифику је одавно почела. Кина гради нуклеарне подморнице, носаче авиона, „невидљиве” авионе. Аустралија је покренула набавку америчких атомских подморница класе „Вирџинија”, које ће носити „томахавк” ракете. То је само део пакета. У њему су и хеликоптери АХ-64 „апач”, ракете ХИМАРС, систем противваздухопловне одбране базиран на израелској антиракетној одбрани. Говори се и о набавци невидљивих авиона Б-21 „рајдер” који су развијени за напад на командне центре и важне циљеве унутар Кине.
„Наравно, свима је јасно да је у том делу света сила број један и даље Америка. Њена војна моћ је несумњива. И сви се ослањају на савезништво са Америком, у нади да ће ако дође до сукоба, Америка водити одбрану. Али ту постоји једна озбиљна дилема. Шта ако се Америка повуче из потенцијалног сукоба. Штавише, у већини кругова који се баве том тематиком, постоји веровање да ће Америка сигурно одступити”, објашњава Флејк.
Он лично, а иначе је рођени Американац, пореклом из Аризоне, сигуран је да би Америка остала по страни. На питање зар је Кина стварно толики безбедносни проблем за своје комшије, наш саговорник објашњава да су они Кину пре шест година видели као пожељног пословног партнера. Безбедност и потенцијалне претње били су у другом плану. Данас је обрнуто. Комшије зазиру од Кине, а пословање и партнерство су у другом плану.
„Кина нас је обогатила. Сви добар део нашег благостања дугујемо Кини. Аустралија је имала одличну сарадњу са Кином. Трговина и робна размена су и даље на високом нивоу. Посебно је била важна сарадња у експлоатацији и трговини рудним богатствима. Али, она и ова данашња Кина су два различита света. Она се брзо мења, модерна је, напредује, али је постала и затворенија, контрола власти је присутна и тамо где је иначе није било. Партија је затворенија него раније”, каже Флејк.
На сугестију „Политике” да западне вредности нису богом дане за све народе и друштва на свету, наш саговорник се слаже. На опаску да Запад мења правила игре, да му није страно да нападне међународно признате земље, као што је то био случај са СР Југославијом, он каже да у међународној политици не постоји константа већ само интереси.
„Све се суштински променило након завршетка хладног рата. Свет је након распада СССР-а престао да улаже у одбрану. Живели смо лепо, путовали. Сада је свугде нестабилно. Светом управљају Трамп, Си Ђинпинг, Путин. Они су стари, не гледају у будућност. Немају визију шта и како даље. Они јачају своје тренутне позиције и због тога се поново враћамо на полазну основу хладног рата. А то је политика одвраћања – купујете оружје, спремате се за потенцијални сукоб, а молите бога за мир”, закључује Флејк.
Припремила А.Ђ.
