25.11.2025 Скопље
Алергије данас често називамо „болестима 21. века“ а њихова растућа учесталост има све већи утицај на квалитет живота оболелих, истиче Национално удружење „Алергија и ја“ с циљем да се, поводом Дана подизања свести о анафилакси, скрене пажња јавности на ову изненадну и животно угрожавајућу алергијску реакцију.
Удружење подсећа да се алергије испољавају на два начина: као хроничне алергијске болести или као изненадне алергијске реакције које имају акутни ток и могу се повући саме од себе или уз помоћ лекова. Најчешће се манифестују локално, на кожи, кроз црвенило и свраб, али у неким случајевима могу прећи у системску алергијску реакцију познату као анафилакса.
„Анафилакса је најтежа и најбржа системска алергијска реакција. За разлику од локалних алергијских реакција које су ограничене и обично безопасне, анафилакса је животно угрожавајућа и у најтежим случајевима се може завршити фатално“, објаснио је доц. др Рајица Стошовић, алерголог са Клинике за алергологију и имунологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Анафилакса се обично развија нагло и изненада, у року од неколико минута до неколико сати, са брзим напредовањем и захватањем више органа и система органа. У већини случајева све тегобе се јаве за неколико минута, а уколико се не примене хитне мере, анафилакса може довести до фаталног исхода.
Ову снажну алергијску рекацију може изазвати храна (најчешћи окидачи код деце су кравље млеко, јаја, кикирики и други орашасти плодови, морски плодови, све чешће и адитиви, конзерванси и вештачке боје у брзим и пакованим јелима), лекови (чест узрок код одраслих: лекови против болова, антибиотици, лекови за анестезију, јодна контрастна средства, хемиотерапија и биолошки лекови), отрови инсеката (убоди пчела, оса и стршљенова), али и физички напор или вежбање.
Анафилакса није често стање, али је животно угрожавајуће и за њега морамо бити спремни, упозоравају из Удружења уз напомену да учесталост ове системскеалергијске реакције у општој популацији данас има тенденцију пораста.
Хоспитализације због анафилаксе у последњих десет година удвостручене су код старијих особа, а код одраслих чак утростручене. Посебно је важан податак да особе које су преживеле анафилаксу имају висок ризик од поновне епизоде.
„Сходно важећим смерницама, лек избора за лечење анафилаксе у хитним случајевима је аутоињектор са адреналином за самопримену. Адреналин треба употребити што раније, активирањем аутоињектора за интрамускуларну примену, непосредно преко гардеробе у спољни део горње трећине надколенице. Пацијенти треба да буду обучени како да користе аутоињектор, а нарочито да воде рачуна да при истеку рока трајања аутоињектор замени новим“, саветује пацијенте доц. Стошовић и подсећа све који имају ризик од анафилаксе или су је већ доживели, да обавезно посете алерголога како би се упознали са мерама за избегавање нових реакција и самозаштиту.
Поводом обележавања Дана подизања свести о анафилакси, Снежана Шундић Вардић, председница Националног удружења „Алергија и ја“, нагласила је да анафилакса није само медицински проблем, већ дубоко психолошко оптерећење за целу породицу, независно од тога да ли се ради о алергији на храну, убод инсеката или на лекове.
„То је живот у којем је брига константна, у којем се све планира унапред. Као мајка детета са високим класама нутритивних алергија, страх од анафилаксе је нешто што живимо 24 сата дневно. Страх прати сваки оброк, чак и на дечјем рођендану где склањате своје дете од торте, куповину намирница, свако дружење, боравак у колективу, а посебно одласке на екскурзију или на путовање. Иако претходно обавим разговор са васпитачем, са агенцијом, са особљем ресторана или хотела о алергијама на храну које моје дете има, па чак и са родитељима на Viber групи са молбом да не спакују свом детету омиљену грицкалицу од које моје дете, чак и удахом, може добити озбиљнију алергијску реакцију – страх остаје“, објаснила је Снежана Шундић Вардић како изгледа живот једне породице са анафилаксом и додаје да само једна мала грешка може да кошта много.
Она је истакла да је њено дете од раног детињства научило да не ризикује с непознатом храном, да увек двапут провери и да са собом увек мора да има два аутоињектора.
Шундић Вардић позвала је све оне који живе са анафилаксом да се придруже Националном удружењу „Алергија и ја“ које окупља око 250 пацијената са високим класама нутритивних алергија и алергијом на веноме инсеката.
Европска академија за алергологију и клиничку имунологију (ЕААЦИ) је 2024. године установила Дан подизања свести о анафилакси, који се обележава крајем новембра, како би се скренула пажња јавности на ову изненадну и животно угрожавајућу алергијску реакцију.
Припремила А.Ђ.
