03.07.2024 Скопље
Поплављене улице, порушена стабла, отпале фасаде, пожари од удара громова – ове слике последице су суперћелијске олује која је задесила Србију првог дана јула. Ма колико апокалиптично изгледало, боље је од оне суперћелијске олује која нас је задесила 2023.
„Прошле године имали смо ударе ветра који су достизали и 50 метара у секунди на подручју Срема, Бачке, Мачве, па је ту било заиста много материјалне штете. Ове године је једина добра ствар што немамо ветар такве снаге. Он је углавном у домену вредности између 17 и 28 метара у секунди, али суперћелијске непогоде продукују град и обилне количине падавина. Пре две ноћни пало је највише кише у Сремској Митровици – 79 литара по квадратном метру. На подручју Београда регистровано је између 44 и 60 литара кише по квадратном метру“, метеоролог Слободан Совиљ из Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ).
Оно што је слично ове и прошле године јесте чињеница да су највише страдали градови у Војводини, међутим, наш саговорник објашњава да не постоји нека унапред одређена територија која би била угрожена или пак заштићена од суперћелијских непогода.
„Прате се атмосферски параметри, преовлађујућа струјења и иницијације грмљавинских облака и на основу тога се прогнозира зона или регион који ће се наћи на путу таквих непогода“, додаје Совиљ.
А термин суперћелијска олуја прошле године је из метеоролошких ушао и у ширу употребу, па се због тога чини да је реч о новој непогоди који је дошла са климатским променама. Међутим, реч је о добро познатом термину међу метеоролозима.
„У питању је грмљавинска олуја која има ротирајућу узлазну струју ваздуха. Управо због тога облак може да живи и до десетак сати. Он се јавља у ситуацијама где постоји изражено вертикално смицање ветра. Другим речима, нама је потребно јако струјање ветра на неких пет-шест километара изнад земљине површине. Разлика у брзини ветра између површине земље и већих висина треба да буде довољна да направи такву једну ротирајућу узлазну струју и да омогући дуг животни век у облаку. Ови облаци су специфични по томе што једино они могу да произведу гигантски град“, додаје наш саговорник.
Према категоризацији, мало зрно град, тј. оно до два центиметра углавном наноси штету на пољопривредним културама. Крупан град, тачније онај од два до пет центиметара оставља траг на аутомобилима, фасадама, крововима… Штете се наравно повећавају како улазимо у трећу категорију, где су зрна града величине од пет до 10 центиметара.
„Град чији је пречник већи од десет центиметара, а који једино могу да произведу суперћелијске непогоде, осим материјалне штете широких размера, утиче и на безбедност људи и животиња. Може да нанесе озбиљне повреде, па смо прошлог лета имали максималну величину зрна града која је осмотрена на европском тлу – на северу Италије измерен је град од 19 центиметара. А градоносна олуја у Индији је усмртила чак 246 људи. Толико је био крупан“, објашњава Совиљ и додаје да и наша земља, у документу који се односи на прилагођавање на измењене климатске услове, очекује да до краја века број непогода са градом чији је пречник већи од пет центиметара буде за 40–80 процената више.
Прошле године на удару суперћелијске олује били су градови у Срему, Мачви и на југу Бачке. Максимални удари ветра прелазили су тада 150 километара на сат, а то су, објашњава саговорник, брзине које без проблема руше и далеководе, чупају кровове, дрвеће…
„Али најчешће таква брзина ветра није на неком ширем подручју, него су то локалне области. Тако да имате делове где је ветар изузетно јак и где је ветар мало слабији, зато у неким деловима причини велику материјалну штету, а неки делови буду поштеђени“, додаје.
Метеоролози очекују све јаче и све чешће грмљавинске непогоде, јер је и планета све топлија. Рецимо, наша лета топлија су за 2,6 степени.
„Пораст температуре за један степен довољан је да се повећа количина водене паре за седам процената. А водена пара је гориво за грмљавинске облаке. У таквом једном нестабилнијем систему свака грмљавинска олуја потенцијално може да буде снажнија. Иначе, читав регион од севера Италије преко западног Балкана до нашег подручја све је подложнији јаким непогодама, а уз те непогоде требало би додати и ударе ветра од 25 метара у секунди, који се класификују као јака олуја“, објашњава Совиљ какав нас сценарио може очекивати наредних година.
Припремила А.Ђ.
