28.04.2025 Скопље
Државни тужилац Аргентине формално је од федералног суда затражио расписивање потернице за врховним вођом Ирана, ајатолахом Алијем Хамнеијем, осумњиченог да је одговоран за терористички напад у Буенос Ајресу пре 31 године. Тужилац Себастијан Басо оптужио је лидера Исламске Републике да је одобрио бомбашку акцију на Удружење аргентинско-израелског пријатељства (АМИА на шпанском) у аргентинском главном граду када је убијено 85 особа, а 300 рањено, што је био најкрвавији напад на јеврејску дијаспору од времена Холокауста.
Покретање поступка омогућио је закон усвојен прошлог месеца после година лобирања породица жртава. За разлику од раније праксе која је полазила од тога да Хамнеи ужива дипломатски имунитет, нови закон омогућава суђења у одсуству везана за тероризам и злочине против човечности. Ајатолах Хамнеи је и раније демантовао било какву умешаност у масакр, а иранско Министарство иностраних послова одмах је позвало аргентинског дипломату у Техеран како би му уручило „снажан протест” у коме се категорично одбацују оптужбе као „неосноване”.
Напад 18. јула 1994. на центар АМИА најтежи је у историји Аргентине чији је суд прошле године саопштио да је Иран планирао, а либански Хезболаси извршили напад. Захтев за расписивањем потерница односи се на још 10 особа, међу којима је и бивши шеф дипломатије Али Акбар Велајати. Пре неколико година федерални судија Алфредо Корал затражио је од Русије да ухапси Велајатија који се тада налазио у посети Москви.
На списку су и бивши министар одбране Ахмад Вахиди, као и име покојног Мохсена Рабанија који је дуго оптуживан за координацију обавештајних активности Ирана и Хезболаха у Буенос Ајресу. Либанска милитантна шиитска група је, открива се, имала разгранату мрежу по Латинској Америци, посебно у подручју тромеђе Аргентине, Бразила и Парагваја.
„Имамо јаке доказе да је логистика за напад припремљена у тој области и да је имала подршку локалне либанске дијаспоре”, каже тужилац Басо.
Случај се три деценије повлачио по судовима без изрицања пресуде, што је изазивало негодовање породица страдалих. „Сада су први пут жртве и оптужени у истој правној равни”, каже Луис Чизевски, чија је ћерка Паола била једна од убијених.
Чизевски и други чланови породица жртава поднели су тужбени захтев иако свесни да, и ако буде осуђен, оптужени ајатолах никада неће бити изручен. Њихова намера је да се Иран у свету прикаже као спонзор међународног тероризма. Иран је, тврди се у Буенос Ајресу, 2021. у владу укључио двојицу људи за које се сумња да су умешани у напад.
Оптужница од 93 стране почива на прикупљеним доказима да је иранско руководство са врховним вођом на челу одобрило напад на састанку у граду Машаду 14. августа 1993. Тврди се да је Хамнеи тада издао „фатву 39”, верско мишљење које ауторизује акцију и планове за напад. Велики ајатолах је врхунски ауторитет власти у Ирану, подсећа тужилац Басо, али „та одлука није била верска, већ политичка”.
Басо води истрагу од 2018. пошто је три године раније, дан пре него што ће представити своја открића у случају, убијен тужилац Алберти Нисман. Тврдило се да тај извештај говори о умешаности тадашњих врхова агрентинске власти које су прикриле аферу.
„Националне правне власти имају обавезу и моћ да суде одговорнима, без обзира на њихову локацију и друштвену и политичку позицију коју имају на територијама на којима живе”.
„Не оптужујемо режим, већ одређене индивидуе које су донеле конкретне одлуке које су довеле до масовног убиства”, прецизира тужилац Басо, а његов захтев за хапшењем уследио је после недавне контроверзне посете иранског потпредседника за парламентарне послове Шахрама Дабирија који је ушао у Аргентину са туристичком визом.
„Као федералном тужиоцу, моје јурисдикције су ограничене на аргентински закон. Свако ширење до међународних судова је питање за извршну власт. Са правне тачке гледишта, темељи постоје”, каже Басо.
Ајатолах Али Хамнеи би се тако придружио Владимиру Путину и Бенјамину Нетанјахуу за којима је Међународни кривични суд расписао потернице због ратних злочина у Украјини, односно Гази.
Припремила А.Ђ.
