17.09.2024 Скопље
Крагујевац деценијама заостаје за осталим универзитетским центрима кад је реч о оснивању архитектонског факултета (АФ). Моја мисија оснивања тог факултета, уз вишегодишње одбијање Универзитета Крагујевац и интересне групе с Факултета инжењерских наука у Крагујевцу да подрже ту иницијативу у практичном смислу, постала је мисија државе од јануара ове године, кад сам добио позив од бивше премијерке Брнабић да дођем на састанак у зграду владе поводом представљања те иницијативе.
Састанак је водила г-ђа Јована Цилић Радоњић у присуству помоћника министра за образовање Александра Јовића, као и представника Универзитета Крагујевац, тада проректора Владимира Ранковића (данас в. д. ректора).
На састанку је постигнут договор да се ова иницијатива конкретизује с детаљним потребама за оснивање АФ у Крагујевцу, и то на новом састанку при Универзитету Крагујевац, као и да се након тог састанка влади проследи обавештење о евентуалним потребама подршке за оснивање у административном, али и финансијском смислу.
Подршка државе за оснивање архитектонског факултета у Крагујевцу била је више него очигледна. Тадашњи ректор Универзитета Крагујевац проф. Филиповић приредио је састанак на свом матичном Факултету инжењерских наука (ФИН – некадашњи Машински факултет).
На састанку су, поред ректора, били присутни декан ФИН-а Савић, продекани и шефови катедри, уз присуство госта – председника Регионалне привредне коморе Лучића, колегинице докторанда Иве Поскурице и мене као аутора иницијативе. Упркос потребама које су евидентне (јавно доступни статистички подаци о упису студената на АФ из Шумадије на АФ при осталим универзитетским центрима у протеклих пет година), Научно наставно веће ФИН-а заузело је став да се ова иницијатива усвоји, али и да није могуће да се реализује из наводно формално ограничавајућих чињеница.
Одлука Научно наставног већа ФИН-а с поменутог састанка, међутим, ипак није представљала истиниту информацију, посебно у вези с кадровским и просторним ресурсима који су наводно представљали ограничење.
Иницијатива је у првом кораку подразумевала трансформацију постојећег неатрактивног и лоше постављеног програма Урбано инжењерство у Архитектуру и урбанизам, оснивање катедре за Архитектуру и урбанизам при ФИН-у у другом кораку, док је трећи корак представљао оснивање архитектонског факултета као независне јединице универзитета ван ФИН-а (или остављање катедре при ФИН-у, попут већ опробаног модела са ФТН у Новом Саду). Током презентације иницијативе посебно је указана потреба за заменом скандалозно непотребних предмета на Урбаном инжењерству, попут термодинамике, термотехнике, структурне механике, електротехнике… предметима који би се конкретно односили на области архитектуре и урбанизма. Оно што је сасвим очигледно при увиду у програм Урбано инжењерство (доступан на сајту ФИН-а) јесте да је трећина предмета на том програму непотребна за урбанисте и да су поменути предмети успостављени само зарад додатног ангажовања и увећане зараде по том основу за одређену групу професора ФИН-а.
Услед тако лоше селектованог и постављеног програма, евидентиран је и слаб одзив студената, који у просеку износи 12 студента по години (програм је акредитован за 40 студената) у последњих пет година, односно нула уписаних студената у 2020.
Из свих поменутих разлога, нове генерације студената из Шумадије се сваке године ( у просеку њих 150) одлучују да упишу „праве” студије архитектуре у Новом Саду, Београду и Нишу. Пре свега зато што просторни ресурси на ФИН-у постоје (у њиховим просторијама се већ одвија програм Урбано инжењерство), док су кадрови за трансформацију програма Урбано инжењерство у Архитектуру и урбанизам (први корак) били предвиђени у комбинацији кадрова с Правног, Економског и Филума, али и уз позиве предавачима колегиницама и колегама из Крагујевца, а по потреби и са осталих универзитета у Србији, који су у прилици да буду ангажовани. Не мање значајна је и информација да се од 2025. у Крагујевцу очекује и већи број колегиница и колега са звањима др наука из области архитектуре и урбанизма, чиме би други корак био кадровски обезбеђен. За сада је јасно да Архитектура и урбанизам као програм при ФИН-у, односно архитектонски факултет при Универзитету Крагујевац, није био мисија бившег ректора, који као да није имао воље ни амбиција, али ни респекта од стране његовог матичног ФИН-а, да обезбеди подршку за ову иницијативу.
Функција ректора је свакако значајна, али је за оснивање АФ у Крагујевцу потребан ректор с визијом који је проактиван, који има утицај, интегритет и дигнитет, а не само референце у научним радовима.
Такође је битно истаћи да се одбацивањем могућности за развој архитектуре у Крагујевцу од стране групе професора ФИН-а (у чију је заштиту стао декан ФИН-а Савић својим потписом на одлуци ННВ), прави директна штета буџетима многих породица у Шумадији, које су услед свега поменутог принуђене да своју децу шаљу на школовање ван нашег града и региона, заузимајући тако места другој деци у њиховим универзитетским центрима.
Према најновијим јавно објављеним подацима, највеће интересовање за пријемни, као и број уписаних традиционално је на архитектонским факултетима у Србији. На свим универзитетима, сем у Крагујевцу. Јер Крагујевац традиционално нема визију развоја универзитета кроз оснивање архитектонског факултета, који је круна инжењерских факултета свуда у свету – сем у Крагујевцу.
Избор новог ректора при Универзитету Крагујевац очекује се од јесени 2024. Да ли ће нови ректор имати исту стратегију као и стари (да неће развијати нове јединице, већ организовати курсеве), или ће ипак преузети функцију управо да шири и унапређује број научно-образовних јединица, остаје да се види. Ову иницијативу свакако неће зауставити интересна група са ФИН-а, ма колико се крили иза Закона о образовању, који им омогућава да прегласају чак и иницијативе које долазе уз подршку универзитета и државе, па ће се процедуре око ове иницијативе након избора новог ректора у Крагујевцу свакако наставити.
Припремила А.Ђ.
