20.01.2026 Скопље
Велике тектонске плоче убрзано се раздвајају у Источној Африци, темпом од 0,76 центиметара годишње. Тај расед протеже се од Мозамбика до Црвеног мора, уочили су научинци који проучавају ове природне појаве.
Страхује се да би удаљавање тектонских плоча могло да има далекосежне последице по структуру Земљине коре, али и по климу, геологију и екосистеме.
„Ми шетамо по једном слоју Земље који се зове литосфера, а испод ње је астеносфера, која је помало ‘клизавa’ и покретљива. Управо ти покрети узрокују земљотресе и вулкане“, каже др Драган Миловановић, професор Рударско-геолошког факултета.
„Померање тектонских плоча је потпуно природан процес. Неке плоче се сударају, неке се подвлаче, неке се размичу. То је нешто на шта не можемо да утичемо, али можемо да се боље припремимо и смањимо штету“, објашњава др Миловановић.
Професор подсећа да је Земља је на половини свог животног века.
„Пет милијарди година је прошло, за отприлике још толико – она ће нестати. Ово што ми сада посматрамо је само један кратак тренутак у тој огромној причи.“
Афрички континент, како наводи професор, већ око 10 милиона година полако пуца. Источноафрички рифт представља зону где се континент раздваја, а дугорочне последице су драматичне.
„За око 20 милиона година Мадагаскар ће се значајно померити, Африка ће се раздвојити и између тих делова створиће се нови океан“, наводи професор и додаје да се и други делови планете непрестано мењају.
„Неће бити ни Средоземног, ни Јадранског мора за неколико десетина милиона година. Планета се стално растаче и поново саставља.
Све се то дешава милионима година. Човек је само један трен на Земљи, а у том тренутку ми региструјемо оно што траје еонима.“
Земљотреси и вулканска активност јесу реалан пратилац ових процеса, али професор упозорава да апсолутна сигурност не постоји. „Опасност увек постоји, као што постоји и могућност да метеор падне. Наука покушава да то разуме и прати, али не може све да предвиди“, каже Миловановић.
Припремила А.Ђ.
