30.04.2025 Скопље
Чињеница је да је Преговарачки оквир поставио преседан и билатерализовао процес, али морамо инсистирати на тражењу решења које има за циљ искључивање билатералних историјских, идентитетских и језичких питања из преговора о приступању, и била је велика грешка што 2022. године није постигнут национални консензус.
С друге стране, било би крајње наивно веровати да би евентуалне уставне промене биле коначни услов на путу ка ЕУ. Међутим, из стратешких разлога, ова земља не сме дозволити да се Црна Гора, Албанија и Молдавија одвоје од нас и попуне простор који нам припада, и историјски, географски и економски. План раста и, сходно томе, Агенда реформи, представљају покушај да се пружи подршка земљи, и целом Западном Балкану, да истраје на путу ка ЕУ, али свакако нису довољна замена за пуноправно чланство. Ово наводе Драган Тилев, стручњак за европске политике, и Александар Кржаловски, аналитичар и директор Међународног центра за међународну сарадњу (MCIC).
Са Тилевим и Кржаловским смо разговарали и о томе да ли ће земља пропустити следећи талас проширења 2030. године, о најновијим изјавама бугарских представника у вези са условима приступања, о томе да ли је могуће добити гаранције да ће уставни амандмани бити последњи захтев Софије…
Европска комисија је оценила Реформску агенду земље као најбољу и порука из Брисела је да реформе треба спровести, али са друге стране, постоји проблем са Бугарском. Ако следеће године не отворимо први Кластер, постоји ризик да се нећемо придружити следећем таласу проширења, који се помиње за 2030. годину. О томе како процењују нашу европску перспективу, узимајући све ово у обзир, Тилев каже да земља не може себи да приушти да остане ван процеса годину до годину и по дана, док Кржаловски, у вези са уставним амандманима, не очекује да ће се било шта десити у том погледу пре завршетка локалних избора у октобру, а што се тиче после тога, каже, вероватно ће све зависити од исхода избора и могућег прекомпоновања те коалиције након тога.
Према речима Тилева, позитивна оцена Европске комисије и земаља чланица за квалитет и обим Реформске агенде је само потврда да су, када смо уједињени и фокусирани, успеси могући.
-Али не заборавимо да је дефинисање Реформске агенде само почетни корак. Спровођење реформи и прикупљање средстава за реализацију великих инфраструктурних пројеката је много већи изазов. Да би се тај циљ постигао, поред неопходне политичке воље и институционалних капацитета, биће потребно обезбедити зреле пројекте и континуитет, без обзира на било какве изборе и резултате избора до и после 2028. године, рекао је Тилев.
Наглашава да Агенда реформи не треба и не сме бити одвојена од процеса европских интеграција и преговора о приступању.
-Треба схватити да је процес европских интеграција сложен и да захтева много више од Реформске агенде, која је само део процеса приступања, чији је циљ и треба да остане, пуноправно чланство земље у Европској унији, рекао је он.
Он наглашава да Македонија не сме себи дозволити да остане ван процеса годину или годину и по дана.
-Из стратешких разлога, не смемо дозволити да се Црна Гора, Албанија и Молдавија одвоје од нас и попуне простор који нам припада, и историјски и географски и економски. Сваки озбиљан политичар са разумом и жељом за бољом будућношћу Македоније мора се стратешки оријентисати ка ЕУ као најуспешнијем мировном пројекту у историји који је резултирао и стварањем друге најмоћније економије на свету, рекао је он.
Подсетио је да је ЕУ јасно заузела став да је процес проширења од највећег геополитичког интереса за будућност и безбедност саме Уније.
-За сада се интерес ЕУ и наш интерес преклапају и генератор су проширења, односно наше интеграције у Унију. Хоће ли Унија бити иста за пет или десет година? Врло вероватно, не. Унија ће се реформисати и мењати, баш као што ћемо се и ми мењати и прилагођавати новим условима. Али, кључно за нас је да ли ћемо и када сустићи Црну Гору, Албанију и Молдавију, да ли ће оне постати чланице пре нас, односно да ли имамо политичку мудрост, економски потенцијал и административне капацитете да остваримо наш генерацијски стратешки циљ пре 2030. године, рекао је Тилев, додајући да препреке постоје, али се проблеми могу решити само ако постоји политичка воља и дипломатска вештина.
С друге стране, Кржаловски сматра да је прва исплата транше Плана раста земљи добар почетак у правом смеру, али неће бити довољна за почетак преговора.
-Услов (за уставне амандмане) остаје, и колико ја могу да видим, сви досадашњи напори да се нешто добије од ЕУ у том правцу – одложени ефекат амандмана, измене Преговарачког оквира, акти добре воље суседа – нису уродили плодом (а да не помињемо Бугарску која је „торпедовала“ све такве идеје и предлоге). Дакле, постаје јасно да ће неизбежно морати да се изврше уставни амандмани како би преговори почели, а да ли ће се то и када догодити зависи од тренутне владајуће коалиције, приметио је Кржаловски.
Не очекује да ће се било шта десити у вези са тим пре завршетка локалних избора у октобру, а шта ће се десити после тога, каже, вероватно ће зависити од исхода избора и евентуалног прекомпоновања те коалиције накнадно.
-У сваком случају, ако ускоро након тога не буде померања на овом плану – најкасније прва половина 2026. године, сигурно је да ће се пропустити овај „талас“ проширења, где већ постаје извесно придруживање Црне Горе, а иако није извесно, постоји и значајан напредак у процесу преговора Албаније, оцењује Кржаловски.
Бугарски министар спољних послова Георг Георгијев рекао је да су уставни амандмани први, али не и једини услов за земљу и да не види билатерализацију процеса, већ да су услови за наше европске интеграције резултат такозваног европског консензуса. У том смислу, Тилев је непоколебљив да је чињеница да је Преговарачки оквир поставио преседан и билатерализовао процес, те да морамо инсистирати на тражењу решења које има за циљ искључивање билатералних питања из преговора о приступању. Кржаловски, с друге стране, оцењује да су преговори 2022. године „катастрофално вођени од стране нас“ и велика грешка, каже, била је што није постигнут национални консензус.
Тилев сматра да је чињеница да је у нашем случају, Закључцима Савета ЕУ од 18. јула 2022. године, као и Преговарачким оквиром, дошло до преседана и билатерализације процеса преговора о приступању, односно европских интеграција.
-Нико није срећан због те неправде. Али нема смисла покушавати да се точак историје врати уназад. Процес мора бити гурнут напред, мора се искористити сав политички и академски потенцијал земље и мора се пронаћи компромисно решење које неће утицати на наше историјске корене и које ће билатерална питања ставити по страни процеса приступања.
Поводом изјаве Георгијева, он каже да не коментарише изјаве политичара, али ова изјава, оцењује, није ни прва са овим тоном и садржајем, нити ће бити последња.
-Било би крајње наивно веровати да би евентуалне уставне промене биле последњи услов на путу ка ЕУ. Свако ко бар мало познаје процес преговора о приступању зна да свака држава чланица може поставити услов за било које питање, може користити право вета или захтевати корективне мере, рекао је Тилев.
Али оно на чему инсистирамо, и за шта морамо наставити да тражимо решење, истиче Тилев, јесте да се из преговора о приступању искључе билатерална историјска, идентитетска и језичка питања, и да се обезбеди заштита мањина или заједница са обе стране границе, у складу са међународним правилима и стандардима.
-Потребна је добра воља са обе стране, неопходан је дијалог, али је потребно и снажно учешће лидера ЕУ и кључних земаља чланица Уније, пре свега Француске и Немачке, као генератора европског просперитета. Само на тај начин ћемо моћи да повратимо изгубљено поверење у европски процес, истиче Тилев.
Кржаловски, с друге стране, сматра да се може оценити да Бугарска, и цела ЕУ, верују да је решење пронађено/постигнуто прихватањем „Француског предлога“ од стране наше тадашње Владе.
-Ово само показује колико су катастрофално вођени преговори са наше стране, а они који и данас тврде да су „уставне промене једини услов“, као што су раније тврдили да је „промена имена“ једини услов или да је „само Грчка проблем“ или сами себе варају, или су манипулатори, оценио је Кржаловски.
У сваком случају, он оцењује да је политика „завади па владај“ коју вешто примењују наши суседи довела до поларизације и раздора међу нама и закомпликовала могуће решавање проблема приступања Македоније ЕУ.
-Уместо да се придржавамо договорених државних ставова у том смислу, мислим са две парламентарне декларације, одступање од тога, са Преспанским споразумом, а затим и са „Француским предлогом“, сада нас је довело у прилично незавидан положај. Не сумњам да намере оних који су направили ове уступке и одлуке нису биле вођене најбољим намерама да нас покрену на том путу ка ЕУ, али је била велика грешка што се није постигао национални консензус. И сада је питање да ли је такав консензус могућ, а верујем да је неопходан, да би се кренуло напред јединствено и уједињено, и тек тада би ЕУ могла да прихвати став који ће бити усаглашен, као државни, и можда одлучи да одступи од неких тренутно утврђених ставова. И наравно, у међувремену, треба одржавати и јачати односе са суседима, посебно са Бугарском, рекао је Кржаловски.
Влада ради на томе да убеди државе чланице ЕУ да ова билатеризација ствара ризик за нас као земљу и за цео регион, узимајући у обзир могуће мешање трећих страна. На питање да ли ће се ЕУ више ангажовати у улози посредника како би приближила ставове две земље и пронашла решење, Тилев је оценио да је велики ризик изоставити земљу из процеса, пре свега због регионалних дешавања и геополитике, док Кржаловски сматра да је ЕУ свесна могућих реперкусија, али „у очима ЕУ“ Балкан има веће проблеме од наших.
-Изостављање Македоније из процеса представља велики ризик, прво због географског положаја земље у центру Балканског полуострва и као раскрснице кључних југоисточноевропских коридора 10 и 8, а друго због апетита главних глобалних играча, пре свега Русије, али и Кине, за активним и не само економским присуством у региону. Догађаји у региону, пре свега у Републици Српској и Србији, али и на Косову, само наглашавају потребу за разумним политичким одлукама и брзом акцијом, каже Тилев.
Он оцењује да је за главне глобалне силе, како би оствариле своје циљеве и интересе и дестабилизовале регион, то у питању.
„Иако смо члан НАТО-а и кандидат за чланство у ЕУ, све док процеси остају отворени за кључне глобалне актере, ризик по нашу безбедност је реалан“, рекао је он.
Кржаловски, с друге стране, каже да ЕУ верује да је пронашла решење у нашем случају и да смо на потезу да усвојимо уставне амандмане. ЕУ је свесна могућих последица, али „у очима ЕУ“ на Балкану постоје већи проблеми од наших, пре свега однос Србије и Косова, а затим и ситуација, посебно у последње време, у Босни и Херцеговини.
-Дакле, јесмо и бићемо на радару ЕУ, али не са превише пажње, нити са озбиљнијим покушајима да унапредимо интеграције у ЕУ, осим ако их наравно сами не унапредимо уставним амандманима, каже Кржаловски.
Према његовим речима, План раста и, сходно томе, Реформска агенда, покушај јесте да се подржи земља, и цео Западни Балкан, да истраје на путу ка ЕУ, али свакако није довољна замена за пуноправно чланство.
У вези са овим питањем, Тилев сматра да то не би било лако али могуће, док Кржаловски оцењује да то није могуће, узимајући у обзир недавне изјаве европске комесарке за проширење Марте Кос, али и чињеницу да би нека друга земља могла да уложи вето ако се не види напредак, на пример у области корупције.
Према Тилеву, излаз је у проактивном ставу ка тражењу решења, стварању позитивне климе и стицању пријатеља и присталица за наше аргументе и тражене „гаранције“.
-Али мораћемо прецизније дефинисати „гаранције“ и гласније их артикулисати. На пример, „гаранције“ као услов за измену Устава могле би се дефинисати и у смислу, прво, признавања македонског језика од стране ЕУ као једног од званичних језика ЕУ, као дела преговора о приступању и Поглавља 34, друго, обезбеђивања од стране ЕУ несметаног рада Комисије за историјска и образовна питања без икаквих временских оквира и без политичких притисака и уз могућу међународну стручну подршку у њеном раду, треће, гаранција ЕУ да ће се уздржати од једностраног тумачења спорних делова Билатералног споразума о добром суседству и непотребног стварања климе неповерења и политичких анимозитета, укључујући и области историје, образовања и културе, четврто, успостављања заједничких правила од стране ЕУ за праћење и елиминисање говора мржње на обе стране и на свим нивоима друштва, укључујући друштвене мреже и дигиталне медије, пето, неселективног признавања свих одлука Суда за људска права Савета Европе, шесто, писаног споразума о завршетку Коридора 8 са обе стране уз гаранције ЕУ, седмо, отварања граничног прелаза Клепало са обе стране уз посредовање ЕУ, каже Тилев.
Према његовим речима, да бисмо гласније артикулисали ове или било које друге мудрије „гаранције“, требало би да искористимо актуелно пољско и предстојеће данско председавање Саветом ЕУ до краја 2025. године.
-Поред свих изазова са којима се ЕУ тренутно суочава, или управо због тих изазова, Македонију треба промовисати као фактор стабилности у турбулентном региону. Ми смо једина земља у целом ширем региону са оцртаном и демаркираном границом без иједног територијалног спора, функционално мултинационално и мултиконфесионално друштво, са уграђеним механизмима заштите права свих заједница или мањина, наглашава Тилев.
У међувремену, додаје он, потребно је да затворимо процедуру за дефинисање Мапе пута за владавину права праћене Акционим планом за заштиту права појединаца који припадају мањинама или заједницама и Мапом пута за реформу јавне управе.
-Кључно је прецизно дефинисати Акциони план, како би се избегло увођење билатералних питања у преговоре о приступању у следећој фази и успостављање привремених критеријума у вези са тим питањима. Акциони план је кључ од ког треба почети изградњу бране „гаранција“ против билатералних притисака, нагласио је.
Кржаловски, с друге стране, сматра да је немогуће обезбедити „институционалне“ гаранције.
-Мислим да то није могуће, а и сама европска комесарка за проширење Марта Кос је то недавно експлицитно изјавила. Постоји напор известиоца Европског парламента, Томаса Вајца, да се постигне нешто слично, на пример декларација ЕУ парламента, али прво питање је да ли ће тако нешто проћи, односно бити изгласано као опција у закључцима његовог извештаја о Македонији, с обзиром на бројне амандмане, а затим да ли ће се до такве декларације доћи, потребно је да се она посебно припреми и гласа о њој, и да ли ће имати неки ефекат, будући да нису обавезни за државе чланице. Дакле, нема посебне потребе замарати се тим питањем и очекивати нешто од ЕУ, (а чак и ако буде, то неће ништа значити, наглашава он.
Додаје да, с обзиром на ситуацију са корупцијом у земљи последњих година, не би ме изненадило да следећи „вето“ на нашем путу ка приступању ЕУ, чак и ако превазиђемо проблем са Бугарском и уставним амандманима, дође из Холандије, управо због лоших параметара у вези са владавином права.
О томе колико је реално спровести иницијативу о промени доношења одлука у ЕУ уместо гласања квалификованом већином, што би елиминисало билатералне препреке у преговорима са ЕУ, Тилев сматра да је то нереално очекивање, барем не у догледној будућности, будући да је то тема већ годинама. Кржаловски, с друге стране, сматра да иако је ово реална иницијатива и ЕУ ради на промени овог система до 2030. године, још увек није сигурно да ће се то постићи.
-Лично мислим да је то нереално очекивање, или свакако не у догледној будућности. Чињеница је да је начин доношења одлука годинама тема политичке и стручне дебате. Брзе глобалне промене захтевају брзе одлуке, а оне су тешко могуће када било која чланица Уније ирационално користи право вета. Али је такође чињеница да укидање једногласности захтева измену Уговора о оснивању Уније, што такође захтева једногласност свих држава чланица. Овде се круг затвара, за сада, процењује Тилев.
Он каже да не постоји повољна клима за тако фундаменталну промену Уговора – мале чланице се плаше да ће тиме изгубити могућност да утичу на главне политичке одлуке и да ће нагризати тло за одбрану својих националних интереса.
-У неким нашим круговима заступа се став о задржавању статуса кво у процесу приступања, односно чекању промене начина доношења одлука у Унији и евентуалном заобилажењу вета Бугарске, или неког накнадног вета. Чекање нечега што се неће десити у догледној будућности је само губљење времена у кључним политичким тренуцима, када не само да се процес не сме успорити, већ се по сваку цену мора драстично убрзати наша интеграција у Унију, оцењује он.
Он наглашава да би рационалним политичарима до сада требало да буде јасно да наш улазак у Унију, пре свега због стратешких и државних интереса, мора да се деси пре, или заједно са, нашим суседима са Западног Балкана. У супротном, каже он, осећај незадовољства ће расти и створити потенцијал за дубоке националне фрустрације.
Кржаловски, с друге стране, каже да је принцип квалификоване већине тренутно нејасан и да ли ће бити применљив на сва питања, односно, каже он, да ли ће питање проширења ући у групу тачака о којима се више неће гласати консензусом.
-Дакле, иако је могуће, не треба се томе много надати, јер би то сигурно одложило наш процес приступања за 5-6 година, осим ако, као што сам горе нагласио, не постигнемо национални консензус да ће то бити наша стратегија, наглашава Кржаловски.
Припремила А.Ђ.
