23.12.2025 Скопље
Због одлуке Хрватског сабора да свој део радиоактивног отпада из Нуклеарне електране „Кршко”, као и медицински отпад, складишти у општини Двор, на самој граници са Босном и Херцеговином, БиХ је Европској комисији упутила званичне примедбе и затражила конкретну реакцију институција Европске уније.
„Прошле седмице смо Европској комисији упутили обимне и аргументоване примедбе и затражили више акција, укључујући и могућност покретања поступка пред Судом правде Европске уније”, рекао је члан Експертског тима за Трговску гору Немања Галић.
Он је појаснио да Хрватска још није испунила основне предуслове да би започела конкретне радове на локацији Трговске горе, будући да није завршена студија утицаја на животну средину, у оквиру које БиХ мора бити активно укључена.
„Најављују да ће студија бити објављена у првом кварталу наредне године, али то је тек почетни корак. Можда јавност нема увид у све процесе, али ниједна одлука Хрватске не пролази без нашег одговора”, истакао је Галић.
Он је подсетио да је стратегија правне заштите интереса БиХ у вези са Трговском гором усвојена пре три године. Додао је да је у априлу већ покренут поступак пред Имплементационим комитетом Еспо конвенције, уз континуирану комуникацију са Савском и Дунавском комисијом, као и институцијама Европске уније.
Хрватска није прихватила ранији предлог Словеније да се прошири постојеће заједничко складиште у Кршком, већ већ деценијама инсистира на томе да радиоактивни отпад складишти у некадашњој касарни ЈНА Черкезовац, на Трговској гори, у општини Двор.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник изјавио је да ће БиХ и Хрватска у мају 2026. учествовати у јавном сучељавању, те поручио да институције Српске и БиХ имају спреман и утемељен одговор. Он је нагласио да је локација на Трговској гори изабрана искључиво политичком одлуком, без уважавања мишљења струке, научне заједнице и међународних правних стандарда.
БиХ и Хрватска потписнице су Конвенције о процени утицаја на животну средину прекодржавних граница (Еспо конвенције), међународног споразума усвојеног 1991. у финском граду Еспу, под окриљем Економске комисије Уједињених нација за Европу. Суштина ове конвенције јесте обавеза државе која планира пројекат, попут нуклеарних постројења или одлагалишта радиоактивног отпада, да правовремено обавести суседну државу, омогући јој учешће у поступку процене утицаја и размотри њене примедбе пре доношења коначне одлуке.
Унутар БиХ паралелно се води и политичка полемика о досадашњем (не)ангажману институција. Посланик СДП-а Саша Магазиновић замерио је Милораду Додику што током недавног сусрета са хрватским премијером Андрејом Пленковићем у Бањалуци није отворио питање Трговске горе. С друге стране, заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац оценио је да поједини политичари из Федерације БиХ покушавају да прикрију сопствени нерад нападима на представнике Српске. Он је подсетио да је управо Додик, као тадашњи српски члан Председништва БиХ, иницирао усвајање сета закључака Председништва БиХ, који су постали основа за сва каснија поступања у вези са Трговском гором. „Проблем изградње спорног одлагалишта не сме бити предмет политизације и јефтиног популизма”, поручио је Кошарац.
Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић тврди да бошњачки министри годинама блокирају решавање питања одлагања нуклеарног отпада уз реку Уну. Вујичић је навео да је протестна нота, поводом Трговске горе, месец дана стајала у фиоци министра спољних послова Елмедина Конаковића, који је, према његовим речима, зауставио њено слање Хрватској, док се данас, како каже, из Сарајева без аргумената оптужују институције Републике Српске.
Припремила А.Ђ.
