23.06.2026 Скопље
Британски научници идентификовали су низ биолошких маркера који омогућавају изузетно прецизно предвиђање исхода инфекције вирусом еболе, једне од најсмртоноснијих заразних болести на свету. Према резултатима истраживања објављеног у стручном часопису „Журнал оф инфектив дизизис”, комбинација одређених генетских показатеља и мерења вирусног оптерећења омогућила је прогнозирање смртног исхода са чак 100 одсто тачности у тестираним случајевима.
Истраживање је спроведено на биолошким узорцима пацијената оболелих током велике епидемије еболе у западној Африци од 2013. до 2016. године. Научници су у анализи користили савремене алгоритме вештачке интелигенције како би открили обрасце који могу да укажу на ток болести и шансе за преживљавање.
Резултати су показали да је само мерење количине вируса у организму омогућавало предвиђање исхода са тачношћу од 86,9 одсто. Додатно праћење активности гена МЦ4А4А повећало је прецизност на више од 91 одсто, док је комбиновање вирусног оптерећења са генима ИСГ15 и МЦ4А4А довело до стопостотне тачности у тестној групи пацијената.
Поред значаја за рано препознавање најугроженијих пацијената, откриће би могло да има и далеко шири медицински значај. Имунолог Михаил Болков указао је да су истраживачи идентификовали механизме имунолошког одговора који могу да доведу до смртног исхода, посебно оне који су повезани са радом макрофага – ћелија које имају кључну улогу у одбрани организма.
Према његовим речима, управо ти механизми могли би постати мета будућих лекова. Развој такозване циљане терапије, усмерене на регулисање одговора макрофага, могао би да спречи најтеже облике болести и значајно смањи смртност.
Ебола је вирусна хеморагијска грозница која изазива тешка оштећења органа и унутрашња крварења, а стопа смртности у појединим епидемијама достизала је и више од 50 одсто. Упркос напретку у развоју вакцина, специфична антивирусна терапија која би поуздано лечила оболеле још не постоји.
Због тога научници сматрају да би ово откриће могло да представља важан корак ка разумевању начина на који вирус изазива најтеже последице, али и ка развоју нових терапијских приступа који би у будућности могли да спасу велики број живота.
Припремила А.Ђ.
