28.02.2025 Скопље
Групација БРИКС води озбиљне расправе на пољу дедоларизације и алтернативног платног система. Оне укључују заједничку обрачунску јединицу, платформу за мултилатерална поравнања и плаћања у дигиталним валутама БРИКС-а, која повезује финансијска тржишта чланица (БРИКС бриџ), систем плаћања заснован на блокчејну који у потпуности заобилази амерички долар (БРИКС пеј), депозитара за поравнања, систем осигурања и агенцију за рејтинг БРИКС-а, независну од западних бонитетних кућа.
Извештај руског председавања на Самиту БРИКС-а октобра 2024. у Казању показао је да овај блок покушава да се дедоларизује промовисањем трговине и инвестиција у националним валутама. Било је много дебата о томе да ли ће БРИКС на крају створити међународну обрачунску јединицу, која ће оспорити улогу америчког долара као глобалне резервне валуте.
Глобални финансијски систем контролишу западне земље, и БРИКС који обухвата 45 одсто светске популације и 37 одсто глобалне економије, треба да створи алтернативе ММФ-у. Оцењено је да ММФ и Светска банка не раде у интересу земаља БРИКС-а. Због мањкавости постојећег глобалног монетарног и финансијског система, требало би да уследи његова свеобухватна реформа, која може да резултира озбиљним угрожавањем позиције америчког долара и прерасподелом моћи финансијског утицаја.
Зато је неопходно створити нове услове, или чак нове институције, као што је „Бретон Вудс”, али у оквиру групе БРИКС-а. Једина финансијска институција коју су земље БРИКС-а до сада створиле је Нова развојна банка, која је формирана 2015. како би финансирала инфраструктурне и пројекте одрживог развоја у чланицама те групације и другим земљама у развоју.
Кад је створен савремени међународни монетарни и финансијски систем 1944. познати британски економиста Џон Мајнард Кејнс је предложио међународну обрачунску јединицу – банкор. У свом предлогу за послератни међународни монетарни систем Кејнс је предвидео глобалну банку – Међународну клириншку унију, која би емитовала сопствену валуту банкор, на основу вредности 30 репрезентативних роба, укључујући злато, која се може заменити за националне валуте по фиксним курсевима. Сви трговински рачуни мерили би се у банкору, док би свака земља имала банкор рачун у односу на унију, а такође би имала дозвољено прекорачење у односу на унију. Кад би земље имале велике трговинске дефиците, оне би плаћале камату на своје рачуне, подвргавале се економском прилагођавању и девалвирале своје валуте. Супротно томе, земље с великим трговинским суфицитом такође би биле подвргнуте сличном прилагођавању и од њих би се тражило да апресирају девизне курсеве. Кејнс је очекивао да ће овај механизам донети глатку симетрију прилагођавања међу земљама и избећи глобалне неравнотеже.
Кејнсов предлог је на крају одбијен, а долар је постао глобална резервна валута, с фиксним курсом од 35 долара за унцу злата. Међутим, тежња БРИКС-а и већег дела глобалног Југа за дедоларизацијом у 21. веку довела је до поновног оживљавања интересовања за предлоге, попут Кејнсовог.
Извештај руског председавања БРИКС-ом није експлицитно позвао на стварање такве међународне валуте, али је изразио интересовање за концепт. Најближи монетарни медијум који сада постоји, наводи се у документу Руског министарства финансија и Централне банке у вези с плановима за трансформацију међународног монетарног и финансијског система, јесу „специјална права вучења” (СПВ), која издаје ММФ. Као алтернативна резервна актива, па чак и нова глобална валута, СПВ имају потенцијал, тврди се у извештају, али њихова употреба „остаје ограничена”. Креирана као допунска међународна резервна актива, СПВ би могла да имају већу улогу у погледу коришћења у реалној економији.
Додали су да би „с карактеристикама и потенцијалом да делује као супер – суверена резервна валута, СПВ могла да буду решење за дугогодишњу Трифинову дилему (скренуо је пажњу на слабост Бретонвудског монетарног система због ослонца на долар као резервну валуту), односно земље издаваоци резервних валута не могу да одржавају вредност тих валута док обезбеђују ликвидност у свету”.
Ипак, СПВ имају одређени проблем. Њихова вредност се заснива на корпи пет главних валута (долар, евро, јуан, јен и фунта), па чак и ако се резерве суверене земље у СПВ не могу замрзнути или запленити (као што је Запад учинио са делом руских девизних резерви), узимање зајмова деноминованих у СПВ представља одређени девизни ризик.
Када Федералне резерве САД и Европска централна банка брзо повећају каматне стопе, као што су урадиле 2022. и 2023, то би могло да доведе до знатног притиска на кретање валута економија у развоју и тиме отежа отплату дуга деноминованог у СПВ, осим ако и њихове централне банке подигну каматне стопе, што би могло да изазове рецесију. Али због каматоносне природе СПВ, на трошкове задуживања у СПВ утиче тренутно високо каматно окружење у земљама чије валуте чине корпу СПВ, што значи даље ограничење за практичну употребу СПВ.
Извештај је указао да повећану улогу СПВ не подржава само Москва, већ и Пекинг. Кина је почела да извештава о међународним резервама, платном билансу и међународном инвестиционом кретању података у СПВ и јуанима. Такође је емитовала обвезнице деноминоване у СПВ. Међутим, учесници на тржишту нису почели да користе СПВ као обрачунску јединицу.
Укратко, руски предлог изразио је квалификовану подршку идеји међународне обрачунске јединице, као што су СПВ и позвао да се промовише коришћење СПВ у међународној трговини, ценама робе, прекограничним инвестицијама и књиговодству, да се створи више финансијских средстава деноминованих у СПВ која ће служити као средство улагања, и да се „поново процени и ојача улога СПВ као међународне резервне активе, под условом да су успешне мере које имају за циљ повећање њиховог коришћења у реалној економији и средстава за њену размену”.
ММФ и његова СПВ нису у развоју пратили светску привреду. СПВ је, према првобитном плану, требало да постану алтернативна актива у државним резервама, па и нова глобална валута, али је њихова ефикасност, у целини гледано, још ограничена, због чега је предложена даља расправа о њиховој могућој улози у глобалној економији и у контексту приватног сектора.
Познати амерички економиста Мајкл Хадсон наводи да би у оквиру БРИКС-а „требало да се створи нова институција – централна банка, овлашћена да издаје кредит за финансирање трговинских и платних дефицита неких земаља, с вештачком наднационалном валутом слично СПВ, коју користи ММФ”. Досадашња политика Нове развојне банке БРИКС-а „није била баш револуционарна, с обзиром на то да су статути банке везани за амерички долар”. Нови споразум могао би да постави ову банку као полугу за реформу ММФ-а. Реформисана Нова развојна банка БРИКС-а, вероватно 2025. под новим руским председништвом, требало би да има све што је потребно да постане „ММФ БРИКС-а”.
Ипак, још је далеко стварање заједничке валуте. БРИКС не планира да сада уведе своју валуту, већ да створи мултивалутни систем који ће укључивати нове механизме не само за дедоларизацију трговине, већ и за подстицање улагања у чланице БРИКС-а и друга тржишта у настајању и економија у развоју.
Предлаже се јачање институција које је БРИКС већ креирао као противтежу ММФ-у и Светској банци: Нове развојне банке и условних резерви – СПВ. Ови механизми још нису у пуном замаху, посебно СПВ, који у великој мери зависе управо од ММФ-а. Извесно је да следе промене, али се оне неће догодити преко ноћи. Могуће је и да ће до укрупњавања финансијског тржишта БРИКС-а потрајати, као што је готово извесно и да Америка неће седети скрштених руку и чекати да БРИКС успостави паралелни систем. Нови амерички председник Доналд Трамп биће један од најжешћих противника БРИКС-а и супротставиће се покушајима земаља чланица ове организације да избаце долар из међусобне трговине. Али БРИКС ће наставити да ради на избацивању долара у међусобној трговини увођењем националних валута са циљем јачања привреда земаља чланица.
Припремила А.Ђ.
