23.08.2024 Скопље
Влада у Будимпешти одговорила је на писмо европске комесарке за унутрашње послове Илве Јохансон, у намери да је увери како нема разлога за забринутост Брисела да би „руски шпијуни преко Мађарске могли да долазе у ЕУ”. Таква бојазан појавила се у седишту ЕУ након ублажавања визног режима Мађарске за поједине категорије становника Русије и Белорусије.
Илва Јохансон је недавно контактирала са мађарском владом, упутивши питање зашто је ублажени визни режим за раднике из трећих земаља проширен на Русију и Белорусију. У одговору њеног мађарског колеге Шандора Пинтера, који је на свом фејсбук профилу објавио министар за послове ЕУ Јанош Бока, каже се да ће Мађарска предузимати исте безбедносне провере приликом издавања националне карте, као и у случају одобравања других боравишних дозвола. Та карта ће, обећавају у Будимпешти, бити издавана „у складу са релевантним оквиром ЕУ и уз дужно разматрање могућих безбедносних ризика”.
Суштина програма националне карте је да се држављанима трећих земаља омогући да легално траже посао у Мађарској, чија привреда дели судбину западноевропске, када је реч о дефициту радне снаге. Како је дефинисано у владиној уредби, национална карта се издаје држављанима трећих земаља ради запослења у Мађарској, али је за Брисел проблематично то што је листа земаља које су овом повластицом обухваћене проширена, па се сада, поред Србије, Украјине, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Молдавије и Црне Горе, за картицу могу пријавити и грађани Русије и Белорусије.
У писму Шандора Пинтера истиче се да је оваква одлука донета како би се створили бољи услови на тржишту рада и повећала конкурентност, у складу са тренутном економском ситуацијом. Он посебно наглашава да се улазак у земљу одобрава у складу са мађарским и законодавством ЕУ, а посебно Законом о шенгенским границама, „што значи да су и програм и улазак у земљу у складу са стандардима ЕУ”.
Напомиње да за руске и белоруске држављане нема и није било посебних смерница или изузетака и додаје да мање од један одсто грађана Русије и Белорусије на територији ЕУ живи у Мађарској, док их је много више у Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Чешкој и Пољској.
„Штавише, након продужења програма у јулу, само 33 пријаве су примљене из Русије и Белорусије, од чега је седам до сада одобрено”, закључује Пинтер.
Министар спољних послова Петер Сијарто описао је као „детињасте лажи” оптужбе из Брисела да Мађарска угрожава безбедност шенгенског простора ширењем програма националне карте на Русију и Белорусију.
„Истина је да грађани Русије и Белорусије могу да уђу у Мађарску, а тиме и у шенгенски простор само ако поседују визу, а дозволу боравка могу добити само у складу са законом предвиђеном процедуром, коју води Национална генерална управа за странце”, истакао је он.
Према званичној статистици, број страних радника у Мађарској премашио је 100.000. Најбројнија гастарбајтерска група су Украјинци, којих има више од 20.000, а највећи пораст процентуално бележе радници из Азије. У поређењу са 2019. годином, стопа азијских радника порасла је са 18,5 на 41 одсто, па су вијетнамски и филипински гастарбајтери по бројности на другом и трећем месту, са 9.400 и 8.400 људи. Словачка и Румунија се са 7.500, односно 6.800 гастарбајтера, налазе се на четвртом и петом месту.
Готово 40 одсто гастарбајтера има посао у прерађивачкој индустрији, док 10 одсто њих ради у сектору производње аутомобила и трговине. Фабрике акумулатора запошљавају више од 5.000 страних радника.
Мађарска влада има циљ да додатно повећа своју „већ рекордну” стопу радне активности на 85 одсто у наредним годинама, каже Сијарто. Влада је отворила милион радних места од 2010. године, чиме је стопа радне активности достигла 75 одсто, рекао је он на заједничкој конференцији за новинаре са генералним директором Међународне организације рада Гилбертом Ф. Хунгбом.
Сијарто је подсетио да су пандемија вируса корона и рат у Украјини узнемирили глобалну економију, чинећи заштиту радних места озбиљним изазовом и указао на важност отварања радних места у регионима из којих стижу илегални мигранти.
Ако не буде створено довољно радних места у Африци, последице ће, према његовим речима, бити или највећа миграциона криза свих времена, или велика хуманитарна катастрофа.
„Желимо да избегнемо и једно и друго и наставићемо да тежимо најјачој могућој сарадњи са међународним факторима како бисмо били успешни у овим задацима”, закључио је Сијарто.
Припремила А.Ђ.
