10.06.2024 Скопље
Теме из психологије, посебно оне из области менталног здравља, постале су изузетно актуелне и присутне у јавности, а њима се на различите начине, осим психолога баве и други стручњаци – често и веома профитабилно чак и особе са неадекватним психолошким образовањем или без њега. Познати су и случајеви рекламирања и лажног представљања појединих особа као психолога, али и запошљавања особа са неодговарајућим квалификацијама на радно место психолога.
Нажалост, санкционисање оваквих појава веома је ограничено, с обзиром на то да постојеће законске регулативе не штите у потпуности психолошку струку, нити омогућавају психолозима да у довољној мери сами регулишу своју професију и стандарде бављења њоме као што то чине неке друге струке – попут лекара или адвоката. У оваквој ситуацији, оно што се нуди клијентима често је више регулисано простим законима тржишта, него одговарајућим правним актима и стандардима дефинисаним од стране надлежних институција, истакнуто је на округлом столу под називом „Психотерапија, саветовање и коучинг” на управо завршеном 72. конгресу психолога Србије, који је носио назив „Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба”.
На округлом столу посвећеном концептуалним и практичним питањима разграничења и преклапања различитих форми психолошког третмана – као што су психотерапија, саветовање и коучинг и питањима стицања компетенција за ове делатности и њиховог статуса говорили су др Весна Гаврилов Јерковић, редовни професор на Одсеку за психологију Универзитета у Новом Саду, Небојша Јовановић, психолог, психотерапеут и оснивач О. Л. И. интегративне психодинамске психотерапије, који је и председник Секције за психотерапију, саветовање и коучинг терапију у Друштву психолога Србије и Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије, психолог и психотерапеут Марјан Тошић, др Кристина Брајовић Цар, психолог и ванредни професор на Факултету за медије и комуникације и Катарина Крстић, психолог и психотерапеут.
Акценат је између осталог стављен управо на важност и ургентност доношења новог Закона о психолошкој делатности, који би представљао оквир за ефективнију заштиту психологије и психолога у овој, али и у свим другим областима њене примене. Подсећања ради, предлог Нацрта овог закона усвојен је прошлог јуна на Скупштини Друштва психолога Србије и очекује се да у скорије време буде разматран и усвојен и у Скупштини Србије.
Предлогом новог закона предвиђено је и конституисање Коморе психолога, која би потом имала овлашћења да регулише питање и психотерапије и саветовања за психологе, али и сва друга питања у вези са професионалним бављењем психолошком праксом.
Када је психотерапија у питању, скренута је пажња да је и у нашој земљи, као и у највећем делу света, она дефинисана као делатност, а не као посебна професија, што значи да у највећем броју земаља не постоји професија психотерапеут, него се психотерапијом као делатношћу баве оспособљени стручњаци чија основна професија обухвата и друге компетенције из области психосоцијалног функционисања и менталног здравља, а не само бављење психотерапијом и саветовањем.
У законима Србије који се баве класификацијом занимања и у Каталогу занимања са шифрама занимања, који су у потпуности усклађени са међународним системом квалификација, психотерапија се наводи као једна од делатности у оквиру професије и занимања психолога, иако се у пракси овим послом баве и они који нису завршили студије психологије, већ имају веома шаролико образовање.
У Регистру националних квалификација, психотерапија као делатност се наводи на још два места – као специјализација психолога и као докторска квалификација у оквиру мултидисциплинарних научних области из области здравства и социјалне заштите.
Психотерапија и саветовање такође се наводе и као делатности стручног радника на саветодавно-терапијским и социјално-едукативним пословима у Каталогу радних места у социјалној заштити, а можемо је видети и као компетенцију у програмима специјализације из психијатрије.
Када је реч о законима, једини закон који тренутно обухвата психолошке третмане и саветовања је Закон о условима за обављање психолошке делатности из 2005. године, по коме у психолошке делатности којима се баве психолози спадају и психолошки третмани и саветовање, и у складу са којим само особа која има завршене студије психологије може да отвори психолошко саветовалиште, мора да има завршене студије психологије.
Иако је у јавности често погрешно интерпретирано да новим законским решењем психолози хоће лекарима, односно психијатрима или другим стручњацима из области менталног здравља да одузму могућност да се баве психотерапијом или психотерапијским саветовањем, то је у потпуности нетачно. Предлогом овог закона регулише се искључиво рад психолога, а не других стручњака. Једино што закон рестриктивно уводи јесте забрана речи „психолог” и „психолошко” од стране других струка, што је прилично разумљиво.
Као што адвокатском канцеларијом свој радни простор може да назове само адвокат или психијатријском ординацијом само психијатар, тако и саветовалиште може да назове психолошким само психолог са одговарајућом дипломом – а у будућности, захваљујући овом закону, и лиценцом издатом од стране коморе. Овај предлог Нацрта закона о психолошкој делатности не ограничава друге стручњаке да отварају саветовалишта, нити друге центре под другим називима – у зависности од тога чиме ће се у њима бавити, закључено је на округлом столу под називом „Психотерапија, саветовање и коучинг”.
Припремила А.Ђ.
