25.12.2025 Скопље
Oткада се Доналд Трамп вратио у Белу кућу, царине и НАТО обавезе постале су главне теме трансатлантских несугласица. Али сада се сукоб проширио и на дигитални свет. Забрана уласка у Сједињене Државе за бившег европског комесара Тијерија Бретона и још четворо европских активиста који се, како кажу, баве борбом против дезинформација, насилног садржаја и говора мржње на интернету, представља оптужницу да Брисел под плаштом регулације спроводи „цензуру” и врши притисак на америчке друштвене мреже.
„Предуго су идеолози у Европи предводили организоване напоре да приморају наше платформе да кажњавају америчке ставове с којима се они не слажу. Ми предузимамо кораке како бисмо забранили улазак у САД водећим фигурама глобалног цензорско-индустријског комплекса. Спремни смо и вољни да проширимо ову листу уколико други не промене курс”, написао је државни секретар САД Марко Рубио на „Иксу”.
Визне санкције уследиле су као кулминација вишемесечне кампање критика усмерених на дигиталне прописе ЕУ – Акта о дигиталним услугама, који од великих платформи попут „Икса”, „Инстаграма”, „Фејсбука”, захтева строжу контролу садржаја, и Акта о дигиталним тржиштима, осмишљеног да обузда доминацију ових технолошких колоса.
Подсекретарка Стејт департмента Сара Роџерс рекла је да је забрана Бретону, који је био европски комесар за унутрашње тржиште од 2019. до 2024. године, уведена јер је он главни архитекта Акта о дигиталним услугама, као и због његовог обраћање власнику платформе „Икс” Илону Маску, у којем му је поручио да мора да се придржава правила о незаконитом садржају.
Бретон је на то одговорио питањем да ли се враћа америчка ера „лова на вештице” из педесетих година прошлог века, усмерена против комуниста. Европска комисија саопштила је да осуђује забрану путовања коју је увео Стејт департмента, затражила је појашњења од Вашингтона и најавила да ће „брзо и одлучно одговорити како би одбранила своју регулаторну аутономију од неоправданих мера”.
„ЕУ је отворено јединствено тржиште засновано на правилима, са сувереним правом да регулише економску активност у складу са нашим демократским вредностима и међународним обавезама”, додаје се у саопштењу.
Председник Француске Емануел Макрон оценио је да потез САД представља застрашивање и принуду против европског дигиталног суверенитета. Како је навео, закони су усвојени у ЕУ како би се обезбедило да оно што је незаконито у животу буде незаконито и на интернету, те да та правила никако не утичу на САД. Ипак, није баш тако. Последњих месеци Европска комисија покренула је истраге о доминацији „Амазона” и „Мајкрософта” у сектору „клауд” услуга, започела истраге о моделима вештачке интелигенције компаније „Гугл”, али и изрекла казну од 120 милиона евра Масковој платформи „Икс” због кршења правила о дигиталној транспарентности. Дакле, реакција Вашингтона није дошла као гром из ведра неба, јер је Доналд Трамп у августу запретио увођењем царина као одмазде због потеза ЕУ против компанија из Силицијумске долине. Још раније, Трамп је показао да га не занима оно што у Бриселу зову „борбом против дезинформација и манипулативног садржаја на интернету”. Његов други мандат обележен је укидањем државне агенције задужене за праћење онлајн садржаја и обустављањем финансирања истраживања која се баве том темом, док је Масков „Икс”, како га он назива, остао светилиште апсолутне слободе говора.
Иако Маск више није део администрације, његово име у овом случају је битно, јер се везује за поједине од осталих четворо санкционисаних Европљана, који су описани као део „екосистема цензорског НВО сектора”.
Имран Ахмед, извршни директор „Центра за сузбијање дигиталне мржње”, нашао се на мети Маскове тужбе из 2023. године, након што је његова организација документовала пораст говора мржње на тадашњем „Твитеру” непосредно након што га је Маск купио.
Остали, према низу објава Стејт департмента, јесу Клер Мелфорд, која води лондонски „Глобални индекс дезинформација”, као и Ана-Лена фон Ходенберг и Жозефина Балон, обе челнице организације „HateAid” са седиштем у Немачкој. У једној објави цитира се и интервју Балонове који је дала у емисији на Си-Би-Есу, а у коме каже да „слобода говора мора имати границе”. У одговору Глобалног индекса дезинформација наводи се да су санкције неморалне, незаконите и неамеричке.
Припремила А.Ђ.
