12.05.2026 Скопље
Вашингтон, Техеран и Тел Авив разбили су протеклог викенда досадашње илузије светских нафтних берзи да би актуелни сукоб у Персијском заливу могао да се оконча „за две-три недеље”, како је то пре неки дан најављивао амерички председник Доналд Трамп.
„Мислим да је проблем Ормуског мореуза схваћен како су се борбе одвијале… Постао је схваћен… Нисам сигуран да ли је погрешно протумачен… Не тврдим да је постојала савршена визија, нико није имао савршену визију. Нису је имали ни Иранци”, каже Бенјамин Нетанјаху, премијер Израела, осврнувши се на то што је Ормуски пролаз од избијања сукоба САД и Израела против Ирана, крајем фебруара, прерастао данас у центар конфликта.
Јучерашњи ефекат „разбијеног оптимизма” на светским берзама нафте, посебно је упадљив по три сигнала.
Најпре, у најновијем скоку цене барела: брент је јуче достигао цену од скоро 106 америчких долара, док се лака тексаска нафта продавала за око 101 долар. У упозорењу мегабанке Морган Стенли каже се да ће „исцурити време спутавања раста цена нафте”, уколико се сукоб у региону око Ормуског пролаза не оконча „до јуна”. Према процени америчке бонитетне агенције „Фич”, просечна цена барела могла би да се креће између 100–110 долара, „ако Ормуски пролаз буде отворен почетком јула”.
Сигнали берзанских стрепњи уследили су јуче након оштрих коментара Доналда Трампа поводом најновијег иранског предлога за прекид сукоба у Персијском заливу, али и најаве премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа како би се могло доћи до иранских залиха обогаћеног уранијума; и објаве војске Ирана да следе „опције изненађења” у случају да „непријатељи погреше у калкулацијама” и то „ширењем сукоба у неочекиване зоне”.
С оне стране Атлантика, председник САД оптужио је у недељу Техеран да се „поиграва са Америком” тиме што је послао „тотално неприхватљив”, штавише „бескористан” предлог за прекид међусобних сукоба. „Ирану више неће бити до смеха”, запретио је шеф Беле куће поводом иранског предлога, који је иначе стигао нешто касније него што се очекивало у Вашингтону.
Шта је тачно у том документу који је Техеран доставио званичном Исламабаду да проследи Вашингтону, делује неизвесно, јер су медијски наводи (на пример „Волстрит џорнала” и иранске агенције Тасним), противуречни.
Према иранским изворима, Техеран је овог пута инсистирао на потпуној обустави сукоба „на свим фронтовима”, исплати ратних репарација, признању пуног суверенитета над Ормуским пролазом, обустави режима санкција и одмрзавању иранских средстава блокираних у свету. „Волстрит џорнал” тврди да је Иран понудио да део свог обогаћеног уранијума пребаци у „трећу земљу”, али да је одбио да, како је захтевао Вашингтон, да прекине атомски програм, размонтира нуклеарна постројења. „И САД и Иран теже некој врсти привременог меморандума о разумевању (MoU), којим би се некако одглавио саобраћај у Ормузу, а затим у следећих 30 дана започео неки формат преговора о деликатнијим темама”, тврде трећи извори. Доналд Трамп био би склон да „Ормуз” реши што пре, свакако пре посете Кини, која почиње сутра, а „нуклеарни проблем” решава и сателитским и авио надзором иранских атомских постројења, наводе поједини извори.
„Ако неко приђе тим локацијама, ми ћемо знати за то и разнећемо их”, описао је тим поводом Трамп у интервјуу.
Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је поводом сукоба у Персијском заливу одлучан. „ Рат (против Ирана) није готов. Још увек постоји нуклеарни материјал, обогаћени уранијум који мора бити изнет из Ирана, још постоје постројења за обогаћивање која морају бити демонтирана, још су ту симпатизери које Иран подржава, ту су и балистичке ракете које још увек желе да производе… има посла који треба обавити”, истакао је Нетанјаху у емисији „60 минута” америчке мреже Си-Би-Ес. Истом приликом, на питање како би САД и Израел уклонили нуклеарни материјал из Ирана, Нетанјаху је одговорио „Уђеш и изнесеш га.”
Иранска војска је у „пуној приправности” да одбрани складиштени уранијум против евентуалних саботажа, покушаја инфилтрације и ваздухопловног десанта непријатеља, објавио је јуче бригадни генерал иранске војске Акрами Нија.
„Иран никада неће савити главу пред непријатељем: и ако се догоди дијалог или преговори, то није знак предаје или узмицања”, поручио је ирански председник Масуд Пезешкијан. Он се иначе, према наводима иранских медија, у недељу сусрео са врховним лидером ајатолахом Моџтабом Хамнеијем, који је истог дана примио и генерал-мајора Алија Абдолаха, команданта Хатам ел Анбије, Централне команде војске Ирана.
Уколико непријатељи почине било какву „стратешку грешку, агресију или инвазију” иранске снаге ће одговорити „брзо, интензивно и снажно”, најавио је генерал Абдолах. Ко би све могли да буду „непријатељи” у овом случају, није прецизирано. У међувремену, Казем Гарибабади, заменик иранског шефа дипломатије, упозорио је званични Париз и Лондон да Техеран будно мотри на пристизање француског носача авиона „Шарл де Гол” у правцу Црвеног мора и једног британског ратног брода у исти регион. „Исламска Република Иран једина може да успостави безбедност у Ормуском пролазу и неће дозволити ниједној земљи да се ту умеша”, нагласио је јуче Гарибабади.
Филијала америчке Централне банке у Даласу процењује да ће барел брента коштати 167 америчких долара, можда и више, уколико сукоб у Персијском заливу потраје девет месеци, то јест до почетка 2027.
Припремила А.Ђ.
