12.05.2026 Скопље
Европска унија постигла је прелиминарни договор о новом Закону о критичним лековима, који има за циљ да ојача домаћу производњу и смањи зависност од Индије и Кине у снабдевању кључним лековима и њиховим активним састојцима.
Договор су након више од 12 сати преговора постигли Европски парламент и Савет ЕУ, а закон представља један од најзначајнијих покушаја Уније да унапреди сигурност ланца снабдевања у фармацеутском сектору, посебно након поремећаја током пандемије ковида-19.
Нова правила уводе промену у систем јавних набавки лекова.
Уместо да се примарно бира најјефтинији производ, институције ЕУ ће убудуће моћи да дају предност лековима који су произведени у Европи или имају већи удео производње унутар ЕУ.
Циљ је да се кроз тзв. „клизну скалу” награда подстакну компаније које део или целу производњу пребацују у Унију, чиме би се смањила зависност од спољашњих добављача.
Ова политика представља одговор на дугогодишњи тренд премештања производње у земље са нижим трошковима, пре свега у Азији, али и на проблеме у снабдевању који су се појавили током пандемије.
Закон предвиђа и успостављање индустријских „стратешких пројеката” у ЕУ, који ће моћи да добију државну помоћ или подршку европских фондова. Ти пројекти имају за циљ изградњу и модернизацију производних капацитета за критичне лекове. Компаније које учествују у тим пројектима мораће да дају приоритет снабдевању тржишта ЕУ, чиме се додатно јача концепт „фармацеутске аутономије” блока.
Једна од значајних измена у односу на почетне предлоге јесте укључивање лекова за ретке болести у оквир закона. Иако су ти лекови често скупи иновативни производи, они ће сада моћи да буду обухваћени државним субвенцијама и заједничким набавкама, што би требало да побољша њихову доступност, посебно у мањим чланицама ЕУ.
Закон такође проширује могућности заједничке набавке лекова међу државама чланицама, чиме се повећава њихова преговарачка моћ и потенцијално смањују цене. Међутим, одбачен је предлог Европског парламента о обавезној прерасподели залиха лекова између држава у случају несташица.
Уместо тога, уведене су мере за већу транспарентност националних резерви.
Такође, Европска комисија неће имати директну улогу у заједничким набавкама, што су државе чланице тражиле да би задржале већу контролу над процесом. Закон представља важан политички компромис између институција ЕУ и сматра се победом кипарског председавања Саветом ЕУ, које је инсистирало на убрзању процеса.
Европски званичници наглашавају да је циљ реформе да се ојача отпорност здравственог система и смањи рањивост на глобалне поремећаје, укључујући геополитичке тензије и потенцијалне трговинске сукобе.
Прелиминарни споразум сада треба да потврде министри здравља држава чланица и Европски парламент пре него што закон ступи на снагу. Договор представља део ширег Закона о критичним лековима који је Европска комисија предложила прошле године, а чији је циљ јачање отпорности ланца снабдевања за око 270 лекова који се сматрају кључним за здравствену безбедност у ЕУ.
Мере су усмерене на лекове као што су антибиотици, инсулин и вакцине, али и терапије за хроничне и ретке болести.
Припремила А.Ђ.
