ВЕЛИКА БРИТАНИЈА УКИНУЛА ОБАВЕШТАЈНУ ПОДРШКУ САД

13.11.2025 Скопље

Још 1946. го­ди­не ка­да је Вин­стон Чер­чил одр­жао чу­ве­ни го­вор о гво­зде­ној за­ве­си, Лон­дон и Ва­шинг­тон су тај­но пот­пи­са­ли пакт ко­ји је по­стао осно­ва њи­хо­ве „шпи­јун­ске са­рад­ње”. Био је то на­ста­вак парт­нер­ства из Дру­гог свет­ског ра­та, а то­ком хлад­ног ра­та оба­ве­штај­ни са­вез се про­ши­рио и на дру­ге зе­мље – Аустра­ли­ју, Ка­на­ду и Но­ви Зе­ланд – због че­га је до­био на­зив Пет очи­ју. Ме­ђу­тим, Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство ви­ше не­ће де­ли­ти оба­ве­штај­не по­дат­ке са САД о сум­њи­вим бро­до­ви­ма за шверц дро­ге у Ка­ри­би­ма, јер не же­ли да бу­де са­у­че­сник у аме­рич­ким вој­ним на­па­ди­ма.

Го­ди­на­ма је Бри­та­ни­ја, ко­ја има ви­ше пре­ко­мор­ских те­ри­то­ри­ја у Ка­ри­би­ма, по­ма­га­ла Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма да ло­ци­ра­ју бро­до­ве за ко­је се сум­ња да пре­во­зе дро­гу, ка­ко би их пре­сре­ла аме­рич­ка Обал­ска стра­жа. То је обич­но зна­чи­ло да би пло­ви­ла би­ла за­у­ста­вље­на, њи­хо­ва по­са­да при­тво­ре­на, а дро­га за­пле­ње­на. Али убр­зо на­кон што је Ва­шинг­тон по­чео да из­во­ди смр­то­но­сне на­па­де на бро­до­ве у сеп­тем­бру, у ко­ји­ма је до са­да уби­је­но 76 љу­ди у 19 на­па­да, Лон­дон је оце­нио да та­кве опе­ра­ци­је пред­ста­вља­ју гру­бо кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва.

Ад­ми­ни­стра­ци­ја аме­рич­ког пред­сед­ни­ка До­нал­да Трам­па твр­ди да њи­хо­ва вој­ска има за­кон­ско пра­во да уби­ја осум­њи­че­не кри­јум­ча­ре дро­гом, јер пред­ста­вља­ју без­бед­но­сну прет­њу за САД. Трамп је та­ко­ђе про­гла­сио не­ко­ли­ко нар­ко-кар­те­ла за „стра­не те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је”.

Нај­но­ви­ја пре­ви­ра­ња из­ме­ђу Лон­до­на и Ва­шинг­то­на, иако су обе стра­не од­би­ле да ко­мен­та­ри­шу но­вин­ска пи­са­ња с об­зи­ром на осе­тљи­вост те­ме, мо­гла би на­го­ве­сти­ти аме­рич­ку опе­ра­ци­ју ши­рих раз­ме­ра, по­што је нај­мо­дер­ни­ји но­сач ави­о­на аме­рич­ке мор­на­ри­це „Џе­ралд Р. Форд” упло­вио у уто­рак у ка­рип­ски ре­ги­он. Ти­ме су САД знат­но по­ја­ча­ле спо­соб­ност да га­ђа­ју бро­до­ве осум­њи­че­не за шверц дро­ге, али и ци­ље­ве на коп­ну Ве­не­цу­е­ле, по­го­то­во на­кон Трам­по­вих не­дав­них на­ја­ва да су да­ни Ни­ко­ла­са Ма­ду­ра на вла­сти од­бро­ја­ни.

Но­сач ави­он пре­у­сме­рен је у ка­рип­ски ре­ги­он три не­де­ље на­кон је ми­ни­стар од­бра­не Пит Хег­сет из­не­на­да на­ло­жио ње­го­вој ко­ман­ди да на­пу­сти ис­точ­но Сре­до­зе­мље и по­жу­ри у во­де Ла­тин­ске Аме­ри­ке. До­ла­зак „Џе­рал­да Р. Фор­да” и три ра­за­ра­ча на­о­ру­жа­на кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма по­ве­ћа­ва аме­рич­ко вој­но при­су­ство у ре­ги­о­ну за око 5.500 љу­ди, при­дру­жу­ју­ћи се по­сто­је­ћем кон­тин­ген­ту од 10.000 вој­ни­ка рас­по­ре­ђе­них у Пор­то­ри­ку, об­ја­снио је је­дан ви­со­ки вој­ни зва­нич­ник за „Њу­јорк тајмс”. Ка­ко је до­дао, иако су но­са­чи ави­о­на и ра­ни­је оби­ла­зи­ли во­де Ка­ри­ба у оно­ме што мор­на­ри­ца на­зи­ва „по­се­та­ма до­бре во­ље”, скра­ћи­ва­ње пла­ни­ра­не ми­си­је „Фор­да” у Сре­до­зе­мљу за не­ко­ли­ко ме­се­ци и пре­у­сме­ра­ва­ње пре­ма Ла­тин­ској Аме­ри­ци је ве­о­ма нео­бич­но. Шен Пар­нел, порт­па­рол Пен­та­го­на, ре­као је у уто­рак да ће аме­рич­ке сна­ге оја­ча­ти спо­соб­ност САД да от­кри­ју, пра­те и оме­та­ју „не­за­ко­ни­те ак­те­ре и ак­тив­но­сти ко­је угро­жа­ва­ју без­бед­ност и про­спе­ри­тет Сје­ди­ње­них Др­жа­ва”.

Са дру­ге стра­не, ши­рок спек­тар ме­ђу­на­род­них прав­ни­ка осу­дио је те ли­кви­да­ци­је као не­за­ко­ни­те, јер аме­рич­кој вој­сци ни­је до­зво­ље­но да ели­ми­ни­ше ци­ви­ле ко­ји не пред­ста­вља­ју не­по­сред­ну прет­њу на­си­љем, па и ако су осум­њи­че­ни за кри­ми­нал. Ви­со­ки ко­ме­сар Ује­ди­ње­них на­ци­ја за људ­ска пра­ва, Фол­кер Турк, из­ја­вио је про­шлог ме­се­ца да аме­рич­ки на­па­ди на бро­до­ве кр­ше ме­ђу­на­род­но пра­во и пред­ста­вља­ју „ван­суд­ска уби­ства”.

Док САД, чи­ни се, иг­но­ри­шу ми­шље­ње УН, опа­сност је што њи­хо­во пра­во­су­ђе оп­ту­жу­је и са­мог пред­сед­ни­ка Ве­не­цу­е­ле Ни­ко­ла­са Ма­ду­ра за тр­го­ви­ну нар­ко­ти­ци­ма и ну­ди 50 ми­ли­о­на до­ла­ра за ње­го­во хап­ше­ње, што бор­бу про­тив дро­ге чи­ни и ала­том по­ли­тич­ког при­ти­ска. Пре­ма пи­са­њу та­мо­шњих ме­ди­ја, зва­нич­ни­ци Трам­по­ве ад­ми­ни­стра­ци­је твр­де да Ма­ду­ро ни­је стра­ни ли­дер већ „бе­гу­нац од аме­рич­ког за­ко­на”, ка­ко је то фор­му­ли­сао др­жав­ни се­кре­тар Мар­ко Ру­био. Иако се о мо­гу­ћој вој­ној ин­тер­вен­ци­ји у Ве­не­цу­е­ли све ви­ше пи­ше, Трамп још ни­је до­нео од­лу­ку о то­ме ка­ко да по­сту­пи. Мно­ги ана­ли­ти­ча­ри сма­тра­ју да је шеф Бе­ле ку­ће не­во­љан да одо­бри опе­ра­ци­је за ко­је ни­је си­гу­ран да ће за­вр­ши­ти успе­шно.

Ка­ра­кас при­пре­ма ге­рил­ски од­го­вор у слу­ча­ју на­па­да

Ве­не­цу­е­ла рас­по­ре­ђу­је оруж­је, укљу­чу­ју­ћи и ста­ру опре­му ру­ске про­из­вод­ње и пла­ни­ра да ор­га­ни­зу­је ге­рил­ски от­пор у слу­ча­ју аме­рич­ког ва­зду­шног или коп­не­ног на­па­да, пре­нео је ју­че Рој­терс, по­зи­ва­ју­ћи се на из­во­ре упо­зна­те са овим на­по­ри­ма и до­ку­мен­ти­ма о пла­ни­ра­њу у ко­је је та аген­ци­ја има­ла увид. Ге­рил­ска од­бра­на, ко­ју је власт на­зва­ла „ду­го­трај­ним от­по­ром” укљу­чи­ва­ла би ма­ле вој­не је­ди­ни­це на ви­ше од 280 ло­ка­ци­ја ко­је би из­во­ди­ле са­бо­та­же и дру­ге ге­рил­ске так­ти­ке. Дру­га стра­те­ги­ја, на­зва­на „анар­хи­за­ци­ја”, ко­ри­сти­ла би оба­ве­штај­не слу­жбе и на­о­ру­жа­не при­ста­ли­це вла­да­ју­ће стран­ке ка­ко би ство­ри­ла не­ред на ули­ца­ма глав­ног гра­да Ка­ра­ка­са и учи­ни­ла Ве­не­цу­е­лу не­у­пра­вљи­вом за стра­не сна­ге.

Припремила А.Ђ.