28.11.2024 Скопље
Више од 44.000 становника Црне Горе живи, ради или студира у иностранству, а за становнике већине црногорских општина Србија је први избор, показала је анализа Управе за статистику – Монстат о томе колико грађана црногорских општина живи у иностранству у односу на укупан број становника.
Како се наводи, чак 16 од укупно 25 црногорских општина имају највећи број становника у Србији у односу на укупан број оних који су на раду, школовању или боравку ван Црне Горе. Према подацима Монстата, које је објавио црногорски портал Банкар, ван Подгорице живи 6.384 становника, од чега њих 1.252 у Србији. Такође, у Србији живи скоро сваки други становник Херцег Новог, Пљеваља, Жабљака, Андријевице, Плужина и Шавника који ради или живи ван своје општине, а Србија је најчешћи избор и за становника Будве, Бара, Котора, Даниловграда, Колашина, Никшића, Тивта, Мојковца, Зете.
Више од 10.000 становника Црне Горе је у Немачкој, односно сваки четврти, а међу њима је највише становника Бијелог Поља и Рожаја.
Према подацима Монстата, у Немачкој је 2.717 Бијелопољаца, односно сваки други од укупног броја који живи ван свог места рођења, као и 2.697 Рожајаца, што значи да становници те две општине у Немачкој чине половину укупног броја држављана Црне Горе који живе или раде у тој земљи.
Када се узме у обзир чињеница да Рожаје, према последњем попису, има нешто више од 25.000 становника, произилази да сваки девети Рожајац живи или ради у Немачкој, а сваки пети ван свог места рођења.
Анализа Монстата је показала да општина Петњица има више становника у иностранству него у том граду, односно да од 5.552 становника Петњице, колико је пописано прошле године, 3.271 живи, ради или студира ван своје општине.
Највећи број њих је у Луксембургу, готово сваки други становник те општине, односно њих 1.580, а међу најчешћим дестинацијама које становници те општине бирају су и Немачка, Швајцарска, Француска, Словенија.
Други град с највећим бројем својих становника који живе у иностранству је Гусиње где скоро сваки четврти грађанин живи у иностранству, односно њих 1.032 од укупно 4.662.
Више од 6.000 становника живи ван Бијелог Поља, а осим Немачке, за живот и рад најчешће бирају Србију (820), Луксембург (437) и Шведску (379). Око 2.000 хиљаде Беранаца живи и ради у иностранству, а највише их је у Немачкој (581) и Србији (558).
Према подацима о попису броја држављана Црне Горе на раду, школовању или боравку ван земље, најмање Которана напушта свој град, а свега 114 његових становника живи у иностранству од укупно 21.916 становника.
Статистика Монстата показује да више од 21.000, односно око половине грађана Црне Горе као разлог због којег живе у иностранству наводе посао, док је око 11.000 отишло због породичних разлога.
На школовању у иностранству је 8.230 држављана Црне Горе, а највише их је у Србији – 3.607. За школовање Црногорци најчешће бирају и САД, где је 659 ученика и студената, као и Немачку где је 591 становник Црне Горе. Када је реч о старосној структури, највише их је између 20 и 29 година – 12.009 становника, док је у доби између 30 и 39 година њих 8.988, што додатно наглашава одлазак радно способног становништва.
Највише становника је напустило Црну Гору 2023. године – око 7.000 хиљада, док је у периоду од 2020. до 2023. године око 8.500 хиљада. Према попису становништва, који је спроведен 2023. године, у Црној Гори живи 623.633 становника, а сваки четрнаести становник не живи у својој држави, односно сваки тринаести када се изузму странци пописани у 2023. години.
Припремила А.Ђ.
