08.01.2025 Скопље
Грађани очекују да здравство коначно почне нормално да функционише 2025. године. Министар здравља Арбен Таравари је у изјави крајем прошле године оценио здравствени систем са осмицом. Протеклу годину обележило је неколико великих случајева у здравству, као што су проблеми са компримованим ваздухом у комплексу клинике „Мајка Тереза“, смрт неколико беба на Дечјој клиници у Скопљу и превирања на Токсиколошкој клиници.
Непријатан мирис у операционим салама
У мају су због непријатног мириса затворене операционе сале Клиничког центра. За хитне интервенције пацијенти су упућивани у Универзитетску клинику за хируршке болести „Свети Наум Охридски” и у Градску општу болницу „8. септембар”. Компресорска станица, изграђена пре око 33 године, требало је да буде промењена пре три године. Нефункционисање операционог блока сматрано је тешким ударом за Клинички центар као стуб здравствене заштите.
– Рок за набавку, уградњу и пуштање у рад система компримованог ваздуха у комплексу клинике „Мајка Тереза” је четири месеца од дана потписивања уговора и истиче крајем јануара. У току су претходне активности на несметаној монтажи и уградњи система компримованог ваздуха, замени и уградњи новог бакарног цевног развода, прикључних места, као и разводних ормана за довод компресованог ваздуха, како би се коначно монтирали три нова компресора са свом потребном пратећом опремом. Предузимају се све активности како би се куповина, монтажа и пуштање у рад система на компримовани ваздух завршили благовремено и у предвиђеном року, одговорило је ових дана на питање МУП-а Министарство здравља.
Чини се да су проблеми почели у првој половини априла. Министарство здравља је тада обавестило да је због квара на једном од компресора за два дана одложен изборни програм, а не хитни случајеви за операцију пацијената.
Информација о наводном урушавању Клиничког центра није тачна, нагласили су тада у Министарству. Рекли су да се проверавају све компресорске станице у Клиничком центру и најавили брзу замену свих компресора који су дотрајали. Министарство је у другој половини маја потврдило да су хируршке сале у Клиничком центру поново у функцији, да је проблем са компримованим ваздухом превазиђен и да је сервис успешно завршен. Државна санитарно-здравствена инспекција је извршила прегледе у хируршким салама, али Инспекторат, како су тада навели, није надлежан да поступи по овом питању, па је обавестио министра здравља да су позоришта затворена док се проблем не реши. Изражена је нада да ће само дан касније хале бити отворене, ако се открије где је проблем, где је квар и одакле долази непријатан мирис.
Почетком јуна начелник Одељења за техничке послове у „Заједничким службама” Стојче Николовски рекао је да компресорска станица ради без прекида последња два месеца и да је одговорност клиника да сазнају где лош мирис долази из. Они су били надлежни само за технички аспект електричне енергије, воде, канализације, гаса и других области које покрива Сектор, додајући да је на још један ванредни преглед стигао представник немачке компаније – сервисер.
Николовски је истакао да су све клинике опслуживале два компресора и да су радиле без прекида. У компресорској станици су истовремено радила три компресора, али је због квара једног, из објективних разлога, искључен. У претходним испитивањима утврђено је да је пожељно мењати компресоре.
У јуну је Министарство здравља наложило хируршким клиникама да организују рад у две смене, а све како би се продужио период интервенција у једној сали, јер су имали ограничен број спољних компресора које су могле да користе операционе сале. халама. Договорено је, на пример, да ради једна уместо две операционе сале, али у две смене, чиме би се практично обезбедио скоро довољан капацитет хируршких сала. Договорено је да директори отпочну процедуру хитне набавке екстерних компресора, чиме би се овај проблем реално превазишао, до коначног решавања проблема централног снабдевања компримованим ваздухом. Речено је да је случај у јавном тужилаштву, како би надлежне институције провериле и рекле где је одговорност. Поједине клинике су потврдиле да је после три недеље техничких проблема, кренуло се са изборним програмом, пронађено привремено решење, са уграђеним компресорима напољу, али и мобилним компресорима у сали.
Министарство здравља је у јуну обавестило да је Влада сазвала седницу
закључак о замени опреме централне компресорске станице новом опремом, као и о дислокацији станице. Првог јула објављено је да се полако проналази решење проблема са операционим салама Клиничког центра, да је расписан тендер за компресоре који не раде. Средином јула отказан је поступак набавке, уградње и пуштања у рад компромитованог ваздушног система за операционе сале хируршких клиника јер није стигла ниједна понуда. Представници немачке компаније били су у посети како би обавили преглед. Крајем месеца појавила се незванична информација да је у операционим салама пронађена мала концентрација формалдехида, а средином августа је речено да операционе сале Клиничког центра функционишу, јер су надлежни утврдили „ бацкуп“ да функционише до увођења нових компресора.
Неколико умрлих на Дечјој клиници, тражена оставка министра здравља
Осим проблема са компримованим ваздухом на клиникама, протеклу годину су, нажалост, обележили случајеви са смртним исходом на Дечјој клиници у Скопљу.
У октобру је у Клиничком центру преминула 14-месечна беба. Директор Државне санитарно-здравствене инспекције Кирил Лазов најавио је ванредни инспекцијски надзор у здравственим установама у којима је преминула беба претходно лечена, како би се утврдила истина о евентуалним пропустима у лечењу Дечје клинике и Болнице за респираторне болести. Болести код деце – „Козле“. Упоредо са ванредним инспекцијским надзором формирана је комисија при Министарству здравља за расветљавање случаја. Опозициони „Европски фронт” затражио је оставку министра Арбена Тараварија. Касније је речено да су током стручног надзора у Клиници за дечје болести и у Клиници за респираторне болести код деце – „Козле“ констатовани одређени недостаци са системског и техничког становишта. Директор Универзитетске клинике за дечје болести у Скопљу Реџеп Мемеди донео је решење о привременом удаљењу два здравствена радника – лекара специјалиста из здравствене установе, за које је вођен дисциплински поступак, до доношења правоснажне одлуке. дисциплински поступак.
У новембру је на Дечјој клиници преминула петогодишња девојчица након што је хоспитализована од јаке главобоље. Државна здравствено-санитарна инспекција је након ванредног инспекцијског надзора изашла са информацијом да су на Клиници уочене недоследности – у дежурној амбуланти дежурају лекарски приправници, а утврђени су и недостаци у вођењу медицинског документацију.
– У ноћној смени у дежурној амбуланти, Клинику раде лекарски приправници без привремених факсимила за рад и лекари који не испуњавају услов старијег приправника. На Клиници, од укупно 45 запослених лекара специјалиста, само три лекара дежурају, док ниједан не дежура у амбуланти Клинике, а прегледе у дежурној амбуланти обављају приправници, који издају медицинска документација у име дежурних лекара специјалиста, а понекад и документација без потписа и печата, наведено је између осталог у саопштењу Инспектората.
Директор Дечје клинике Реџеп Мемеди рекао је у изјави медијима да је против Клинике и против њега лично вођена кампања коју су, како је рекао, покренули појединци који су имали личне интересе и болесне намере за власт и положај. , кроз злоупотребу дечјих судбина.
– Између осталог, постојала је тенденција да се покаже да је за време мог директоровања на Дечјој клиници била висока смртност, али чињенице говоре супротно, рекао је Мемеди на конференцији за новинаре.
Државна санитарно-здравствена инспекција извршила је још један ванредни инспекцијски надзор у вези са случајем умрле седмомесечне бебе. Директор клинике је тврдио да није било лекарске грешке. Државна санитарно-здравствена инспекција је 19. децембра предложила Министарству здравља да покрене поступак стручног надзора над лечењем бебе.
Токсично на токсикологији
Непријатан мирис у операционим салама, информације о присуству формалдехида, умирање беба, нису биле једине лоше ствари које су обележиле 2024. годину у здравству. Било је туча око запошљавања, узбуњивања о потреби за адекватним кадровима, одласка на посао без уговора о раду, оптужби по разним основама, отказа и реаговања…. У децембру је 30 лекара потписало захтев за хитну смену директора ОУ. „Козле“. Она је рекла да се непрестано шире и шире лажи, не само о њој, већ и о свом здравственом особљу у болници. Он је нагласио да ради по закону и да је најгоре у целој ситуацији то што је, како је нагласио, политика ушла у болницу на мала врата.
Токсикологија је била „токсична“ након што су проблеми Клинике почели да испливавају у јавност. Лекари Клинике су дигли узбуну због хаоса који се дешава, посебно, како су рекли, након именовања економског директора. Речено је да се за шест година променило пет директора, да је међу људима који су тражени да се запосле на основу уговора био и болничар који је извршио притисак на лабораторијског техничара да урин замени наркотицима, чистим урином.
На Токсикологији је такође дошло до хаварије са грејањем, због чега су неке просторије биле поплављене. Догађаји ове Клинике окончани су разрешењем тадашњег економског директора Бесија Иљазија и именовањем садашњег директора Антона Чибишева.
Негативни услови у македонском здравству забележени су и у Извештају Европске комисије.
– Не постоје ефективни критеријуми за обележавање цена здравствених услуга или лекова. Поступци лечења у иностранству нису ни транспарентни ни објективни. Трошкови здравствене заштите из џепа су високи, што је препрека равноправном приступу здравственој заштити, само су део стања у земљи, наводи се у Извештају Европске комисије о њеном напретку у 2024. години.
Иако је примарна здравствена заштита у Северној Македонији бесплатна, Европска комисија наводи да је њено финансирање знатно испод просека Европске уније. Опсег здравствених услуга и њихова доступност, посебно специјалистичких медицинских услуга и њихова географска распрострањеност, су неадекватни, наводи се у извештају.
Европска комисија подсећа да медицински радници и даље напуштају јавно здравство и одлазе у приватни сектор или одлазе у иностранство.
Припремила А.Ђ.
