17.08.2026 Скопље
Мигрантска криза у Сеути улази у нову, све осетљивију фазу. Док стотине миграната који су протеклих недеља ушли у ову шпанску енклаву на северу Африке протестују захтевајући азил и останак у Шпанији, представници локалних лекара упозоравају да последице масовног прилива све снажније осећа и становништво града – од преоптерећеног здравственог система до раста страха, анксиозности и депресивних поремећаја.
Стотине миграната окупиле су се у недељу, 16. августа, на једној од градских плажа, машући шпанским заставама и носећи транспаренте којима су тражили азил и противили се повратку у Мароко. У Сеути се и даље налази између 5.000 и 8.000 људи након масовног преласка границе крајем јула, када је у град у кратком периоду ушло више од 72.000 миграната.
Шпанске власти су, међутим, поручиле да они који су нерегуларно прешли границу, осим у изузетним случајевима посебне угрожености, неће аутоматски добити право да остану у Сеути, пређу у континентални део Шпаније или стекну легалан статус.
Истовремено, председник Колеџа лекара у Сеути Енрике Ровиралта упозорава да криза више није само питање границе и смештаја миграната, већ да оставља озбиљне последице на свакодневни живот становника.
„Суочавамо се са тихом епидемијом менталних поремећаја међу становништвом Сеуте. Све више становника пати од анксиозних и депресивних поремећаја”, упозорио је Ровиралта.
Он је и у другим јавним наступима говорио о растућем страху међу становницима, наводећи да људи избегавају изласке, да родитељи страхују да пусте децу напоље, као и да поједини грађани оклевају да оду у болницу. За локалне медије описао је ситуацију као својеврстан повратак атмосфере из времена пандемије ковида, када су се људи затварали у домове из страха.
Ровиралта је упозорио да се, уз кризу менталног здравља, повећава број повреда повезаних са насиљем, док су међу мигрантима регистровани случајеви шуге, инфективних дијареја и других здравствених проблема. Локални лекари већ данима тврде да је особље исцрпљено и да Сеута, која располаже само једном болницом, нема довољно кадрова за овако велики прилив пацијената.
Размере притиска показују и званични подаци шпанског Министарства здравља. Министарка Моника Гарсија саопштила је да је током 15 дана медицинску помоћ добило око 5.800 миграната – приближно 3.500 у примарној здравственој заштити, а око 2.300 у болничком систему.
Мадрид, ипак, одбацује оцену да је здравствени систем у Сеути „колабирао”. Гарсија признаје да је он под великим притиском, али тврди да основне здравствене услуге нису обустављене. Она је такође упозорила да не треба аутоматски повезивати миграцију и болести, наводећи да је епидемиолошки ризик за становнике Сеуте низак, а за саме мигранте умерен.
Тиме је отворен и све оштрији спор између централне владе и локалних здравствених радника. Док Министарство тврди да систем функционише, Колеџ лекара инсистира да су медицински радници преоптерећени, да поједини удвостручују смене и да су неопходна појачања из других делова земље.
Ситуацију додатно компликује чињеница да хиљаде миграната и даље бораве на улицама, плажама и у импровизованим камповима, неретко без адекватних санитарних услова. То је, према Ровиралти, један од главних разлога за страх од ширења заразних болести и даљег притиска на здравствени систем.
Сеута је последњих дана додатно појачала мере безбедности на граници са Мароком након нових позива преко друштвених мрежа на масовни прелазак. Мароканске снаге су током викенда привеле готово 300 миграната који су покушавали да стигну до шпанске територије, док су обе стране појачале присуство безбедносних снага.
Тако се Сеута, град са нешто више од 80.000 становника, после масовног преласка границе суочава са истовременим хуманитарним, безбедносним, здравственим и политичким изазовом. Док мигранти траже право да остану у Шпанији, локални лекари упозоравају да се последице кризе више не мере само бројем људи на улицама и у болничким чекаоницама, већ и све израженијим осећањем несигурности међу самим становницима Сеуте.
Припремила А.Ђ.
