04.11.2025 Скопље
Док се клима убрзано мења, Гренланд, највеће острво на свету, дословно мења свој облик. Његово тло се извија, помера и диже, као да дише заједно са планетом.
Нови подаци научника показују да лед који се акумулирао еонима и његово стално топљење не утичу само на ниво мора, већ и на темеље острва.
У свету који све више остаје без леда, ове деформације би могле да имају дубок утицај на будућност региона, пише Science Alert.
Према истраживању које је спровео међународни тим научника предвођен Техничким универзитетом Данске (DTU), Гренланд се физички мења на начин који би могао да остави последице на будућност навигације у околним водама. Током 20 година, научници су пратили 58 специфичних тачака широм територије острва, анализирајући сателитска GPS очитавања, која су открила да се копнена маса острва помера ка северозападу просечном брзином од око два центиметра годишње. Ипак, кретање није уједначено: на неким местима Гренланд се шири, док се на другима скупља.
„Све у свему, то значи да Гренланд постаје мало мањи, што би могло и да се промени у будућности“, објашњава геофизичар Данџал Лонгфорс Берг са DTU-а.
Површина Гренланда износи око 2,16 милиона квадратних километара, што га чини убедљиво највећим острвом на планети. Налази се између Арктичког и Атлантског океана, источно од Канаде и северозападно од Исланда, и већим делом је прекривен дебелим слојем леда, који чини око 10 одсто светских залиха слатке воде.
На промене облика оства утичу три кључне геолошке силе. Прва је померање и међусобно привлачење тектонских плоча које обликују кретање Земљине коре. Друга је попуштање притиска на темељне стене, јер се данашњи глечери повлаче и нестају. Трећа, најспорија, али и најдуговечнија, јесте такозвано Глацијално изостатско прилагођавање (GIA) – процес током којег се Земљина кора и даље усправља и обликује након што су се огромне ледене масе повукле на крају последњег леденог доба.
Комбиновањем глобалних GPS података са неколико хиљада станица широм Северне Америке, компјутерским моделима и анализом кретања током последњих 26.000 година, тим истраживача успео је да раздвоји утицај сваке од ових сила. Резултати истраживања, објављени у часопису Journal of Geophysical Research: Solid Earth, најпрецизније су мере хоризонталног кретања Гренланда до данас – и нова слика о томе колико је жива и динамична та земљина маса.
Ови налази помажу научницима да разумеју прошлост острва, као и да унапреде будуће моделе кретања копна и предвиђања о томе како ће Земља реаговати на даљи пораст температура.
„Лед који се отопио последњих деценија потиснуо је Гренланд споља и изазвао издизање нивоа мора, тако да је подручје заправо постало веће током овог периода“, каже Берг. „Истовремено, видимо кретање и у супротном смеру, где се Гренланд подиже и скупља због праисторијских промена у леденим масама повезаних са последњим леденим добом и његовим крајем.“
Када се на површину планете дода или са ње уклони велика количина леда, последице могу да буду дубоке и далекосежне. Нестајање леда мења расподелу масе на Земљи, утиче на гравитацију, па чак и на активност вулкана.
Претходне студије су већ показале да би скривени вулкани могли да се пробуде из сна, док би озелењавање поларних региона могло да повећа емисију метана – гаса са снажним ефектом стаклене баште.
Управо зато је, како научници наглашавају, континуирано праћење и анализа ових кретања од пресудног значаја. Сваки нови податак помаже да се прецизније предвиде промене које чекају Гренланд, али и остатак света.
„Важно је разумети кретање копнених маса“, истиче Берг.
„Та кретања су, наравно, занимљива за геонауку, али су, такође, кључна за геодетска снимања и навигацију, пошто се чак и фиксне референтне тачке на Гренланду полако померају.“
Припремила А.Ђ.
