17.07.2026 Скопље
Настојања Европске уније да одобри нови круг санкција против Русије наишла су на препреку након што је Грчка затражила прилагођавање свеобухватне забране руског течног природног гаса (ЛНГ).
Поменута забрана би, према ранијем договору, требало у потпуности да ступи на снагу 1. јануара 2027. године и да онемогући директан или индиректан увоз, куповину или пренос гаса који потиче из Русије.
Грчка, која поседује највећу трговачку флоту на свету, захтева да се уведе изузеће које би омогућило наставак транспорта руског ЛНГ-а клијентима изван Европске уније.
Грчки званичници истичу да земља нема интерес да купује овај енергент за домаћу потрошњу, већ жели да очува позиције у глобалном бродском превозу. Као аргумент наводе да би забрана транспорта нанела штету само Европи, јер би Москва пронашла друге државе, попут Кине, које би преузеле тај посао и очувале руске приходе.
Остале државе чланице изразиле су оштро незадовољство због покушаја Атине да ретроактивно измени правни текст који је једногласно усвојен у октобру прошле године. Поједине дипломате наводе да Грчка показује низак ниво толеранције на економске потешкоће у поређењу са остатком блока који је поднео веће жртве ради прекида веза са Русијом.
У средишту овог спора налази се компанија „Динагас”, специјализована за транспорт у екстремним временским условима, која је у власништву грчког милијардера Јоргоса Прокопијуа. Компанија и њена подружница изнајмиле су 11 пловила, укључујући седам ледоломаца, руском постројењу „Јамал”, које је највећи произвођач ЛНГ-а у тој земљи.
Из ове фирме упозоравају да потпуна забрана прети да постане аутодеструктиван потез за европске поморске капацитете и стратешки утицај. Такође наводе да би раскид дугорочних уговора са „Јамалом”, од којих поједини важе до 2065. године, могао да изазове неиспуњење обавеза из дужничких уговора и учини поменуте ледоломце неупотребљивим.
Припремила А.Ђ.
