08.08.2024 Скопље
Прошле јесени као последица невремена север Грчке захватиле су катастрофалне поплаве, ове године суша због које је у 14 области објављена ванредна ситуација. Због историјски високих температура пресушила су природна и вештачка језера у северним деловима земље који се већ суочава са озбиљном несташицом воде.
На Атици су у акумулационим језерима резерве смањене за 50 одсто и уколико се ситуација битно не поправи, воде има за неколико наредних година. На острвима залихе су смањене за 60 одсто те стручњаци упозоравају на потребу усвајања хитних мера за правилно коришћење ресурса како се главни град не би суочио с прекидима у снабдевању које су поједине области већ искусиле.
„Проблем неће сам по себи нестати јер климатска криза узима маха. Прорачуни да ће последице климатских промена наступити за 20 или 30 година више не важе те наредних година можемо да очекујемо само погоршавање ситуације и учимо да живимо с несташицом воде”, каже професор геологије и кризних последица Ефтимиос Лекас и наглашава да су неопходне мере које ће ублажавати последице климатске кризе чије последице нису само несташица воде већ и пожари, невреме, суша, али и поплаве.
Имајући у виду да се због климатских услова и структуре тла у Грчкој подземне резерве или језера споро или готово уопште не попуњавају, већина острва, али и Пелопонез, пољопривредна област на северу и западном делу, рецимо на Крфу, већ се налазе у критичној ситуацији. Проблем није само изостанак падавина већ одсуство трајних мера за регулисање проблема. Као пример професор Лекас наводи и хипертуризам због којег потрошња воде на острвима драстично расте јер гости са Запада нису навикли да штеде воду које имају у изобиљу.
„У ери климатске кризе хитно морамо да усвојимо национални стратешки план коришћења водних ресурса, да установимо правила и приоритете”, каже Лекас и као пример наводи неограничену потрошњу воде у сервисима за прање кола, поливање башта… Сем на острвима, где је вода увек била драгоцена, у великим градовима мало ко водио рачуна о потрошњи.
Међутим, ситуација се драстично променила. Пикролимнис Киклис, једино слано језеро недалеко од Солуна, које је било и туристичка атракција, готово је потпуно пресушило, али много више брине пресушивање извора који су служили за наводњавање. Пољопривредници су озбиљно забринути јер су већ страдали усеви. У неким областима су већ на снази рестрикције, као рецимо у Като Новрокопи и Драми, области на северозападу региона Источна Македонија и Тесалије, у долини истоимене речице. У парку Агиа Варвараса у Драми, познатом по изворима, низу базенчића и канала пуних риба, због чега је уврштен у листу 60 најлепших у Европи, вода је практично пресушила и локалне власти разматрају могућност хитног пресељења ретких врста птица које су се ту настаниле. Како би се сачувало оно мало воде што је остало и спасла флора и фауна, на дно језерцета је постављен пластични покривач. Уведена је рестрикција воде у ноћним сатима, али уколико не буде киша и снега који је зими карактеристичан за ову област, забрињавајуће је како ће се живети даље. Драматично је и у Кавали, у летовалишту Офрини, где се пијаћа вода транспортује кроз мрежу дужине од 20 до 40 километара. По речима стручњака, рестрикције воде ће убудуће постати редовна појава која ће, уколико се не уведу мере штедње, сем острва и севера земље озбиљно могла да погоди и Атину и друге велике градове.
Истовремено, због несташице воде је угрожено и сточарство јер су појилишта пресушила. Међутим, сточари су очајни и због куге која је захватила овце и козе пре свега у Тесалији и централној Грчкој, али се већ проширила на Пелопонез па чак и Атику. До сада је болест регистрована на 40 фарми, због чега је уништено више од 13.000 животиња, уведена је забрана кретања коза и оваца како би се спречило даље ширење куге малих преживара. У грчким продавницама примећује се смањена понуда фете и одсуство меса ових животиња. Болест је озбиљно погодила фарме које прикупљају млеко за производњу сира, посебно фете, и не без разлога страхује се од даљег развоја ситуације. Болест се не може пренети са животиња на људе нити употребом млека или сира који се термички обрађују, што обезбеђује сигурност производа. Међутим, према европским законима, све животиње на фармама где је вирус откривен морају бити уништене, након чега следи дезинфекција и карантин, дакле дугорочне последице за грчке сточаре и привреду.
Припремила А.Ђ.
